Više od 50 najviših odličja koje su učenici iz Srbije osvojili na međunarodnim takmičenjima iz matematike, prirodnih nauka i drugih oblasti još jednom su otvorila pitanje koliko obrazovni sistem uspeva da prepozna i podrži najbolje među njima, ali i kako zadržati mlade talente koji su često meta prestižnih svetskih univerziteta.
Gostujući u emisiji Stav dana na Newsmax, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković istakao je da je znanje najveći resurs Srbije i da su ulaganja u obrazovanje ključ za budući razvoj društva.
Ministar je ocenio da su medalje rezultat spoja ličnog talenta, rada učenika, podrške porodice, ali i tradicije i kvaliteta obrazovnih institucija koje taj talenat razvijaju.
Stanković je istakao da uspeh učenika ne može da se pripiše samo pojedincima, već i sistemu koji je, kako navodi, dužan da prepozna radoznalost i želju dece za znanjem.
„Uvek je reč o individualnom postignuću, talentu, radu, ali i o obrazovnom sistemu koji je talenat najpre prepoznao, podržao i svaki od tih talenata uveo u svet nauke“, rekao je ministar.
Kada je reč o sistemskim rešenjima koja stoje iza ovakvih rezultata, Vuk Stanković je kao najvažnije izdvojio tradiciju i pedagošku praksu specijalizovanih škola, pre svega Matematičke gimnazije u Beogradu, ali i drugih ustanova koje postižu zapažene rezultate.
On je pomenuo i Zmaj Jovinu gimnaziju u Novom Sadu kao školu koja ima značajnu ulogu u obrazovanju talentovanih učenika.
„Na tradiciji i pozitivnoj pedagoškoj praksi Matematičke gimnazije počiva veliki deo tih uspeha. Tu je i Zmaj Jovina gimnazija u Novom Sadu, takođe jedna respektabilna škola“, naveo je Vuk Stanković za Newsmax Balkans.
Dodao je da bi takvi modeli mogli da se šire i van granica Srbije.
„Imamo gimnazije koje mogu da budu i franšizne gimnazije, verovali ili ne“, rekao je ministar, navodeći da je tokom međunarodnih susreta dobio interesovanje drugih država za saradnju.
Kako je objasnio, ministar obrazovanja Azerbejdžana, koji je po obrazovanju matematičar, pokazao je interesovanje za saradnju sa Srbijom u oblasti matematičkih gimnazija.
„Obrazovanje mora da bude prioritet“
Govoreći o tome da li država dovoljno ulaže u talentovanu decu i da li njihovi rezultati odgovaraju nivou podrške koju dobijaju, Stanković je rekao da ulaganja nikada nisu dovoljna.
On smatra da obrazovanje mora biti dugoročni državni prioritet, jer je ljudski kapital najveći resurs Srbije.
„Odliv mozgova“ kao jedan od najvećih izazova
Jedna od tema razgovora bila je i odlazak najuspešnijih učenika na strane univerzitete. Ministar je ocenio da je ‘odliv mozgova’ jedan od ozbiljnih problema društva.
„Taj odliv mozgova je rak-rana našeg društva“, rekao je Stanković.
Posebno problematičnim smatra situaciju u kojoj država ulaže u obrazovanje mladih ljudi, a oni nakon završenih studija odlaze u razvijenije zemlje.
„Školovanje svakog studenta na nivou osnovnih studija košta oko 100.000 evra. Zamislite sada nekog ekstra talentovanog klinca koji je došao sa zlatnom medaljom sa olimpijade znanja, završi matematiku ili elektrotehniku u Beogradu, gde ima izuzetne profesore, a onda dobije grant velikog svetskog fakulteta i ode tamo“, rekao je ministar.
Dodao je da se danas dešava i da talentovani učenici direktno nakon osvajanja medalja dobijaju ponude za nastavak školovanja u inostranstvu.
Stanković smatra da cilj države ne treba da bude zaustavljanje odlazaka, već stvaranje uslova da se deo tih mladih ljudi vrati ili ostane povezan sa Srbijom.
„To ne možemo da zaustavimo. To je prosto svuda tako. Ono o čemu moramo da razmišljamo jeste kako da im ponudimo nešto atraktivno što bi ih privuklo“, rekao je.
Studentski standard i ulaganja u obrazovanje
Govoreći o podršci studentima, Stanković je naveo da Srbija, prema njegovim rečima, ima veoma razvijen sistem studentskog standarda u odnosu na uloženi novac.
„Srbija je prva zemlja po kvalitetu studentskog i učeničkog standarda u Evropi, kada pogledate odnos uloženog novca i onoga što studenti dobijaju“, rekao je.
Kao primer naveo je mogućnost smeštaja u studentskim domovima i obezbeđene obroke po relativno niskim cenama u poređenju sa evropskim standardima.
Podsetio je i da je država donela odluke kojima je deo troškova školarine preuzela za samofinansirajuće studente.
„Naravno, treba još. Uvek treba još. U koju god sferu našeg društva da uđete, potrebno je više ulaganja“, rekao je.
Fakultet srpskih studija i polemike u javnosti
Komentarišući osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu, Stanković je ocenio da je oko tog pitanja bilo previše političkih rasprava.
„Mislim da je nepotrebno podignuta prašina oko toga“, rekao je.
Prema njegovim rečima, proučavanje kulture, istorije i jezika jednog naroda legitimna je akademska oblast.
Kao primer naveo je postojanje sličnih institucija u drugim zemljama.
„U susednoj Hrvatskoj imate hrvatske studije i niko to ne dovodi u pitanje. Ne vidim zašto je ovde problem da postoji Fakultet srpskih studija, osim iz političkih razloga“, rekao je.
Ipak, priznao je da je javna polemika mogla uticati na interesovanje budućih studenata.
„Upis, koliko sam obavešten, nije prošao na nivou na kojem je trebalo očekivati, i verovatno je to posledica klime koja je stvorena u Nišu oko toga“, rekao je.
Povratak učenika Jovine gimnazije u matičnu zgradu
Govoreći o situaciji u Zmaj Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu, gde učenici nastavu pohađaju u drugim školama, Stanković je rekao da je prioritet da se što pre normalizuju uslovi.
„Najvažnije je da se deca vrate u svoje klupe“, rekao je i dodao da je važno da škola bude mesto obrazovanja, a ne političkih sukoba:
„Škola treba da bude mesto gde se odvija prosvetna aktivnost, naučno-nastavni i vaspitni rad“, rekao je.
Ministar je ocenio da je pitanje vlasništva nad objektom sekundarno u odnosu na kvalitet obrazovanja.
„Da li će škola biti u državnom vlasništvu ili će se vratiti crkvi kao osnivaču, za mene je sekundarno pitanje. Važno je da standardi Zmaj Jovine gimnazije budu implementirani u obrazovanje dece“, zaključio je.
Kontrola rada u prosveti i prijave građana
„Prosvetna inspekcija u Srbiji treba da doživi reformu i osnaživanje. To je jedini mehanizam kontrole koji imamo“, rekao je ministar.
Stanković je zaključio da se uloga Ministarstva prosvete često pogrešno tumači, jer ono, kako kaže, nema represivne mehanizme, već pre svega funkciju upravljanja sistemom i kontrole kroz postojeće institucije.