Наставници у обустави Основне школе ”Кнез Сима Марковић” у Барајеву одлучили су да се обрате саопштењем за јавност упућеном родитељима који сумњају у исправност њихове одлуке.
То писмо преносимо у наставку.
”Поштовани родитељи и суграђани,
Осећамо потребу да вам се јавно обратимо, jeр наслућујемо да неки од вас и даље не схватају зашто ми не спроводимо наставни процес.
Обавештавамо вас, овако јавно, да je део колектива Основне школе „Кнез Сима Марковић“ у потпуној обустави наставе. Ми смо, дакле, у обустави наставе, ми нисмо у обустави рада, ми смо сваког радног дана на свом радном месту.
Зашто je обустава неопходна?
1. Кршење закона и Устава Републике Србиjе
Одлуке које доносе надлежни органи директно угрожавају функционисање школа – институције не раде сво посао – и ми, као и студенти, скрећемо пажњу на оваj проблем, jeр нас се директно тиче.
2. Притисци, неприхватљиви услови рада, неизвесност у образовном систему, његово деградирање
Носиоци наjвиших јавних функција у држави изрекли су вишеструке претње и увреде на рачун просветних радника током последња два месеца.
3. Недопустиво je да било ко прети, застрашује или уцењује просветне раднике. Ово није само кршење људских права, већ и директно урушавање образовног система.
4. Влада je 20. децембра 2024. године насилно прекинула прво полугодиште због угрожене безбедности запослених и ученика. Од тада до данас, стање се само додатно погоршало.
До данас Влада Републике Србиjе није дала јавно саопштење да je ситуација у школама поново безбедна. Тренутно кризно стање у образовном систему je довело до наше обуставе наставе. С једне стране имамо изостанак реакције ових институција где се захтеви просветних радника игноришу, док се с друге стране истовремено врше притисци на наставнике, па чак и родитеље да обустава престане.
5. У јавности се кривица пребацује на просветне раднике
Jедини кривци за то што школска година изгледа овако како je видимо у овој ситуациjи су Школска управа, Министарство просвете, Влада. Решење проблема je њихова надлежност, а не појединачне одлуке наставника. Не може један ученик у Раковици да заврши ову школску годину, а други у Барајеву да не заврши. Ми на то указуjемо свакодневно, а они упорно не решаваjу проблем и време нам свима тече. Насилно би сада да нас врате у клупе, само да се све заташка и заборави. Ако им то не успе, можда ће и прекинути школску годину и наравно пребацити кривицу опет на кога другог, него на нас за насталу штету.
6. Обустава je неопходна и због солидарности према колегама које су широм Србије у обустави наставе и због тога такође трпе константне прење, увреде и безбедност им je угрожена.
Нашем колеги из Зрењанина су 18. фебруара непознати починиоци одврнули шрафове са точкова на аутомобилу и то баш након два састанка на којима je био у Београду, а која су служила за повезивање два града и оснаживање Београда од стране неговог храброг Зрењанина.
Сме ли се прећутати?”