Душанка Вуковић, педагог Градског центра за социјални рад у Београду, који је пријатељ Уницеф кампање „За јаче и срећније породице са децом у Србији“, говори о правима и дужностима разведених људи према наследницима:

– Они се растају као партнери, али остају родитељи, што значи да су и даље дужни да децу чувају, подижу, васпитавају, образују, заступају, издржавају, управљају и располажу њиховом имовином. Међутим, проблеми на партнерском плану се често одражавају на родитељско функционисање.

Саговорница „Живота плус“ наглашава да развод брака или престанак заједничког живота супружника представља кризну ситуацију – како за одрасле тако и за децу. Само уколико родитељи успеју да одрже квалитетну сарадњу, малишани ће моћи да израсту у нормалне и срећне личности. Неразрешени односи, додаје, често снижавају способности у васпитању деце. Често се свађају у присуству малишана, једно друго омаловажавају и понижавају, а није искључено ни да се насиље одиграва пред очима најмлађих.

– Деца која присуствују таквим сценама су заправо директна жртва нарушених односа. Често не постоји сагласност у вези са основним одлукама. Доносе се а да се други бивши супружник ништа не пита или противно његовом ставу. Ове ситуације збуњују дете, родитељски ауторитет се урушава и уколико таква и слична понашања потрају, у значајној мери се угрожава правилан развој малишана. Када се конфликти и проблеми не решавају, него се усложњавају, напетост и тензија у породици расту – каже Душанка.

Она подсећа да то што један родитељ често кажњава другог, ускраћујући му контакте са дететом, доводи до тога да заправо штету прави сину или ћерки, који су већ осетљиви јер не живе са оцем/мајком. Нису ретке ситуације у којима повређени родитељи клинце „трују“ лошим (па чак и измишљеним) причама, светећи се бившем партнеру тако што ће га окренути против сопствене деце.

– Водећи своје ратове, родитељи често нису у стању да се ставе у позицију детета. Зато је важно да им професионалци укажу колико је за њихове наследнике важно да покушају да се као одрасли људи и договоре. За почетак, нека пробају да успоставе минимум сарадње, а она временом може да напредује – саветује педагог.

Најлошија порука коју одрасли шаљу о себи док манипулишу децом јесте да су заправо себични и немарни према онима којима су подарили живот. Када се осврнемо око себе, видећемо много огорчених родитеља који се преко деце свете партнеру.

– У таквим околностима, клинци почињу да испољавају лојалност према родитељу с којим живе, јер им је један већ ускраћен, па се плаше да ће остати и без другог. Тако се несвесно понашају на начин на који то жели онај ко је поред њих, а од другог беже или о њему причају на ружан начин – објашњава Душанка.

Уместо да троше време и енергију на освету и лечење рана, родитељи би после развода требало да мисле пре свега на децу. Увек је боља варијанта да без обзира на то коме су малишани законски припали, и мама и тата подједнако учествују у васпитању. А оно, осим свакодневне бриге, подразумева искрену љубав и пажњу. Лични анимозитети морају да остану по страни.

ДЕВОЈЧИЦАМА ЈЕ ТЕЖЕУ
психолошком саветовалишту кажу да девојчице теже подносе развод родитеља од дечака. Оне се у тој ситуацији повлаче у себе, постају плашљиве и лако се заплачу. С друге стране, дечаци фрустрације „лече“ агресивним понашањем, одбијањем да слушају старије, бежањем из школе…

Татјана Лош

(Новости)