Ученици основних и средњих школа би требало да од 17. маја до 25. јуна организовано посете Специјализовану изложбу „Expo 2027“.
Министарство просвете је школама већ послало посебно Стручно упутство – посета се планира кроз годишњи план рада школе, а ђаци могу да посете изложбу само уз сагласност родитеља. Како би сви ученици имали једнаке могућности да учествују, превоз и улазнице биће обезбеђени без накнаде, наводи се на сајту Министарства просвете, пише Форбс Србија.
И док је за ученике прилично јасно да на „Expo 2027“ не морају да иду, за наставнике се отвара низ питања. Та питања се, изгледа, још решавају од школе до школе.
Ко одређује наставнике који ће бити у пратњи и колико ученика може бити поверено једном наставнику? Како се њихов ангажман третира у оквиру радног времена и, на крају, ко и колико плаћа тај ангажман?
Могу ли наставници да одбију?
Уколико се посета организује у време наставних дана, настава се надокнађује у складу са школским календаром, годишњим планом рада и планом надокнаде који доноси школа, предвиђа упутство о студијској посети Expo.
Такође, школа је дужна да о организацији студијске посете благовремено информише родитеље и прибави њихову сагласност.
Да ли наставник може да одбије да води ученике на Expo 2027 и шта би то значило у радном односу, Форбс Србија је питао адвоката за радно право Владимира Пантића.
Према његовом тумачењу из тренутно доступних прописа и докумената, наставник који није дао сагласност да води ученике на Наставно-научном већу не би требало да буде обавезан да прихвати тај ангажман. Такође, то одбијање не би требало да се сматра повредом радне обавезе.
„Уколико је кроз апликационе формуларе обезбеђена већинска сагласност родитеља, школа је у обавези да организује посету изложби Expo. Међутим, наставник који није потписао сагласност, није у обавези да води ученике. И то се не би смело сматрати повредом радне обавезе запосленог“, наводи Пантић.
Он додаје да би, уколико наставник упркос свом претходном изјашњењу буде примораван да води ученике, а затим то одбије, директор могао да покрене дисциплински поступак. Међутим, према његовом тумачењу, „такав поступак не би требало да заврши утврђивањем одговорности наставника само зато што је одбио овај ангажман“.
Могуће дисциплинске мере?
Пантић подсећа да Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа дисциплинске мере за повреде радних обавеза. То укључује новчану казну, удаљење са рада и престанак радног односа. Ипак, сматра да се такве мере не би могле применити на наставника само зато што није пристао да води ученике на факултативну студијску посету.
Важан је и тренутак у којем се посета организује. Ако се Expo посећује током наставних дана, настава се надокнађује у складу са школским календаром и планом надокнаде. Пантић наводи да запослени, према Посебном колективном уговору, имају право на додатак на плату за прековремени рад. Односно, накнаду када је у питању посета изложбама.
„Управа школе не би смела да одреди наставника који није сагласан“, каже Пантић, уз напомену да надзор над евентуалним повредама права запослених могу вршити Министарство просвете и Инспекторат за рад, док коначну заштиту запосленом пружа суд.
Директор не би смео да врши притисак на наставника
Сличног је става и Олга Вучковић Кићановић, консултанткиња за радно право и људске ресурсе, која такође сматра да наставник нема обавезу да води ученике на факултативну студијску активност уколико то не жели.
„Сам наставник може да одбије да води децу из субјективних разлога. На пример, није спреман да прихвати већи ниво одговорности од оног који подразумева радно место. У тој ситуацији директор одређује другог наставника, а ако нико не прихвати, од предметне активности се одустаје. Такво одбијање не спада у кршење радне дисциплине, ни радне обавезе и не подлеже санкцији. Мислим да етички, политички или морални мотиви наставника да не воде ученике не би били прихватљив разлог за одбијање, ако је постигнута сагласност родитеља и постоји жеља ученика да се иде на изиложбу“, објашњава Вучковић Кићановић.
Она истиче и да наставник не може да буде кажњен ако из субјективних разлога не жели да води групу ђака на студијску посету Expo.
„То су најчешће страх од веће одговорности него током школске наставе или здравствени ризик, нпр. ако има деце са потешкоћама у развоју или здравственим проблемима, а није обезбеђена адекватна пратња. Наставник може одбити да води ученике и ако процени безбедносни ризик, нпр. неки пропуст у организацији или превозу. Мада лично мислим да тог разлога неће бити, јер је циљ да што више деце посети изложбу, а трошкови се покривају из буџета. Постоји још један безбедносни ризик, јер је Expo масовна манифестација са посебним политичким набојем, што наставнику може појачати осећај несигурности да ће сваку ситуацију држати под контролом“, објашњава она.
Вођење деце не може бити ад хоц наметнута радна обавеза
Осим тога, она наводи и да ако постоји сагласност родитеља и жеља ученика за посету, директор треба да нађе замену за наставника који одбије такав ангажман.
„Хипотетички, ако би сви наставници одбили, од активности се одустаје. И да одговорим на Ваше питање, вођење деце на Expo не може бити ад хоц наметнута радна обавеза предвиђена анексом уговора о раду ни било којим интерним актом“, наводи она даље.
Ипак, све ово, како истиче, не гарантује радно-правну заштиту од санкције, у распону предвиђеном законом, укључујући и отказ.
„Ако у 2027. години Expo остане политички императив, то да ли ће наставник бити санкционисан или не зависиће искључиво од мотивације директора школе да спроведе ‘препоруку’ власти да се деца воде на Expo. На пример, директор који је мотивисан да ученици његове школе иду на изложбу може злоупотребити статус аутономије школе тако што ће термин посете планирати у оквиру радних обавеза предвиђених планом школе и обавезних недељних радних сати наставника. Одбијање затим може формулисати као ‘непоштовање радне дисциплине’ и санкционисати отказом. Ово може бити и вид застрашивања“, додаје она.
Цео текст Форбс Србија читајте на ОВОМ ЛИНКУ.