Да ли је диплома приватног факултета мање вредна? У очима закона свакако не. Диплома установе која је имала дозволу за рад и акредитован студијски програм има исто правно дејство као диплома државног факултета. Питање које се заправо поставља је: да ли је установа у тренутку издавања имала право да ту диплому изда и да ли је студент испунио све обавезе.
Дозволу за рад високошколске институције издаје Министарство просвете, а за установе у Војводини надлежни су покрајински орган. Стандарде за акредитацију утврђује Национални савет за високо образовање.
Кад је диплома ништава? Према члану 127 Закона о високом образовању, диплома и додатак дипломи ништави су и могу се увек поништити, између осталог, ако их је издала неовлашћена организација, ако их је потписало неовлашћено лице или ако власник није испунио све испитне обавезе. За дипломе неакредитованих установа поступак по службеној дужности покреће министар. У осталим случајевима прво је на потезу сама високошколска установа, а министар се укључује тек ако она не поступи (упозорење, рок од 30 дана, па комисија). Тако поступак описује Правни портал, а закон је касније мењан, па важећи текст треба проверити.
Али, губитак дозволе није исто што и ништава диплома. Универзитет Мегатренд изгубио је 2024. дозволу за рад. Министарство просвете је тада саопштило да дипломе које су универзитет и његове чланице издали у законским роковима имају исто правно дејство као јавне исправе других установа, а студентима је омогућен наставак студија на другим установама. Другим речима, сам престанак рада установе не доводи аутоматски у питање дипломе издате док је имала дозволу.
Спорне докторске дипломе
Комисија за акредитацију и проверу квалитета 2018. је оспорила око 100 докторских диплома, јер су их издале установе које нису имале одговарајуће решење или сагласност за магистарске и докторске студије. Међу њима су биле и дипломе приватних и државних факултета. Министарство просвете заузело је став да комисија није имала основа да их оспори и да се такве дипломе могу сматрати валидним, док се Национални савет за високо образовање с тим није слагао. Случај најбоље показује да ни институције нису увек биле сложне око тога шта је валидна диплома.
Кад говоримо о валидности дипломе, треба поставити два одвојена питања: да ли је установа у тренутку издавања имала дозволу и акредитован програм (то се види из јавних одлука о дозволама и акредитацији) и да ли је особа заиста испунила студијске обавезе (то се види из евиденције установе). Пребацивати сумњу на све приватне факултете било би нетачно и неправедно према дипломцима који су студије регуларно завршили.
Права диплома, погрешно место
Можда најчешћи, а најмање упадљив случај: диплома је потпуно права, али не одговара ономе што радно место тражи. Ту нема кривичног дела само по том основу, али остаје питање законитости запослења или именовања.
Услове за једно радно место одређују закон (за неке функције, попут директора јавног предузећа) и акт о систематизацији радних места, који прописује врсту и степен стручне спреме, радно искуство и, где треба, стручни испит.
Неслагање може бити у степену (средња школа тамо где се тражи високо образовање) или у врсти (завршен факултет, али друге струке од тражене). Други случај је тежи за оцену, јер зависи од тога како је услов формулисан и да ли се признају сродна звања.
Шта показују јавна предузећа?
Закон о јавним предузећима за директора и чланове надзорног одбора, поред образовања, тражи и радно искуство, укључујући три године на пословима повезаним са делатношћу предузећа. Транспарентност Србија је у ранијој анализи 32 јавна предузећа, на основу захтева за приступ информацијама од јавног значаја, закључила да у 16 њих директор и сви чланови надзорног одбора не испуњавају законске услове или се то не може потврдити. То није актуелна слика, али показује да се питање услова и раније покретало истим средством које се сада најављује.
Могуће последице. Ако се утврди да запослени не испуњава услове, могу се покренути поступци за преиспитивање његовог радноправног статуса или законитости именовања. За поједина занимања закон изричито предвиђа престанак радног односа кад се утврди да лице нема одговарајуће образовање; судови су о таквим одредбама одлучивали, на пример, у споровима наставника. За већину осталих места исход зависи од врсте запослења, закона који се примењује и околности случаја, а запослени задржава право на одбрану и судску заштиту.
Четири ситуације које не треба мешати
| Ситуација | Пример | Шта се утврђује | Могући исход |
|---|---|---|---|
| Фалсификована диплома | Исправа није издата од установе | Аутентичност исправе | Кривична пријава, престанак радног односа |
| Ништава диплома | Издала је установа без дозволе за рад | Да ли је установа имала дозволу у време издавања | Поништавање по Закону о високом образовању |
| Валидна диплома која не одговара месту | Средња школа тамо где се тражи високо образовање | Услови места и законитост запослења | Преиспитивање статуса или именовања, без кривичне одговорности само по том основу |
| Валидна диплома приватне установе с дозволом | Завршен акредитован програм | Ништа посебно | Нема основа за сумњу само због врсте установе |
Медији су у јуну 2026. писали о разбијеној групи која је, према наводима, за осам месеци направила око 120 фалсификата диплома правног, учитељског и медицинског факултета и зарадила више од 20 милиона динара. Такви случајеви показују да се питање не тиче само стручне спреме него и интегритета система, али не оправдавају закључке о појединцима без доказа.
Ипак, за сада се говори о најавама и иницијативама, не о званичном, свеобухватном поступку провере. Аутентичност једне дипломе потврђује само установа која ју је издала, односно надлежни орган, а не подаци из јавних докумената или медија.
Свакако, за фалсификовање дипломе је предвиђена кривична одговорност, али то што неко има диплому приватног факултета само по себи није разлог за сумњу: битно је да ли је установа имала дозволу и акредитацију кад је диплома издата.
Свака провера мора бити једнака за све, заснована на закону и уз заштиту права појединца.












Напишите одговор