Решити статус васпитача
У Србији постоји хиперпродукција васпитача. Годишње студије завршава више од 1.500 васпитача, а потреба постоји највише за 500. То значи да њих 1.000 у старту немају никакву шансу за запослењем, упозоравају из Савеза удружења васпитача Србије.
Чланови удружења су тражили од надлежних да се коначно реши статус овог кадра и дефинише које образовање је потребно за рад са децом од шест месеци до шест и по година.
– У нашој земљи васпитачи се образују на 11 струковних школа и четири учитељска факултета. Сви имају различите програме. Посебан проблем су учитељски факултети који користећи постојећи наставни кадар школаризују струку. Програми по којима се васпитачи образују не одговарају потребама вртића који прате живот и савремене теорије педагогије. Млади кадар који долази са појединих факултета и високих школа није припремљен за рад са децом и у старту не приступа одговорно и поуздано послу – каже Радмила Петровић, чланица Савеза удружења васпитача Србије, која је на недавној седници Националног просветног савета тражила да се разговара о овим проблемима.
Ситуација у пракси је толико различита да васпитачи раде са различитим квалификацијама – неки су завршили високе струковне школе, други уз то још годину дана специјалистичких струковних студија, трећи су дипломирали на учитељским факултетима, а има и оних који су након тога завршили и мастер. Петровићева указује да се Нацрт новог закона о високом образовању предвиђа да се специјалистичке струковне студије пребаце на први ниво образовања, док би на другом остале мастер академске студије и увеле би се мастер струковне студије.
– Савез удружења васпитача Србије не стаје на страну струковних школа, нити учитељских факултета. Јасно нам је да свако брани своју позицију. Ми тражимо да држава реши питање образовања васпитача и да пропише који послови одговарају одређеној стручној спреми. Нигде није дефинисано колико у предшколској установи треба да буде запослено васпитача са завршеном струковном школом, колико са факултетом или мастером. Други проблем је што је локалним самоуправама дато право да процењује које студије ће бити признате васпитачима. Многе општине не признају образовање по болоњи, па су васпитачи са факултетом плаћени као да имају завршену високу школу. Ретко ко признаје специјалистичке и мастер студије – указује Петровићева, напомињући да се васпитачи залажу да финансирање зарада запослених у предшколству пређе на републички ниво.
Шарчевић: Неосноване критике плана уписа
– Kритике плана уписа у средње школе нису вођене интересима деце, већ парцијалним интересима, оценио је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић који је посетио Панчево и Опово. Шарчевић је нагласио да су током рада на плану уписа критеријуми били број осмака, реализација прошлогодишњег плана уписа, Стратегија 2020, захтеви тржишта и потреба да коначно будемо рационални. „Ниједно дете неће бити оштећено. Kритике су углавном због страха од губитка посла, али не треба да брину. Школе постоје да би се деца образовала и то образовала за оно што би требало да раде“, истакао је Шарчевић.
Пише: В. А.
Извор: Данас
Poštovani, da li mi možete reći ako je već moguće uvodjenje ovakve vrste obrazovanja, šta država i nadležno Ministarstvo može pomoći u tome što u jaslicama u pojedinim vrtićima u Požarevcu rade osobe koje imaju završenu privatnu školu koja se završava za nepunih 6 meseci?! Recimo, ja sam završila srednju Medicinsku školu, vaspitački smer, zatim Visoku strukovnu za vaspitače u Vršcu, imala bezbroj praksi u vrtiću, pripreme aktivnosti i sve što prati školovanje što se obrazovanja vaspitača tiče! I ostala bez posla! Da li mi možete odgovoriti da li je to u skladu sa Zakonom i da li to tako treba da bude, zar srednja stručna sprema ne traje 4 godine?! Srdačan pozdrav!
I u Novom Sadu je isti problem. Mnogo spremačica je završilo privatnu medicinsku školu u veoma kratkom roku i dobilo premeštaj na radno mesto medicinska sestra-vaspitač u jaslicama. To se drastično odrazilo na kvalitet rada. Ni ranije sestre nisu znale metodike, prosto to nisu učile u školi, to se uči na fakultetima za vaspitače te kada su polagale za licencu odlazile bi kod vaspitača da im napišu pripreme za aktivnost-to je propust na nivou države-tražiti od zdravstvenog radnika da polaže prosvetnu licencu. O nepoznavanju pedagogije i psihologije i da ne govorimo, ne umeju da prepoznaju stvari kao što su mentalna retardacija i autizam a ne nešto drugo. Sa druge strane, vaspitači sa masterima i specijalističkim imaju više znanja od onih sa višim školama što svakodnevno dakazuju u praksi(posebno oni koji su se doškolovali uz rad jer su već imali praktično, radno iskustvo, i bilo bi pošteno nagraditi novčano onog ko stručnije i kvalitetnije obavlja posao. Završetkom školovanja se ništa ne završava, to je samo preduslav za početak rada i učenja ali samo za one koji hoće i koji su toga svesni.Država bi trebala da se pozabavi ozbiljno ovim problemima i da ih reši.
Поштована,не бих се у потпуности сложила са вама. Слажем се да труд,знање и степен стручне спреме треба новчано наградити.Лично сматрам да степен стручне спреме не утиче на квалитет рада.Можда већина ваших колегиница нема довољно финансијских средстава за даље школовање…раде са вишом школом како ви кажете,али то не значи да мање квалитетно обављају свој посао.Нико није одушевљен приватним медицинским школама,али шта је ту је.Сматрам да о медицинским сестрама у јаслицама не можете говорити у глобалу. До пре пар година законом је било предвиђено да у јаслама раде педијатријске сестре. Један од предмета који је обавезан током школовања педијатријских сестара, јесте дечја психологија…Педагогија се полаже у склопу стручног испита за лиценцу. Није истина да медицинске сестре не умеју да препознају случајеве менталне ретардације и аутизма како ви кажете. Умемо то врло добро и стручно.За методику сте у праву,али то није нешто што се не може научити уколико желиш да радиш на себи и да унапређујеш своје знање. Све припреме пишем сама,као и већина мојих колегиница које савесно,стручно и професионално обављају свој посао.Постоје многи облици стручног усавршавања,која треба искористити на најбољи начин и тиме допринети подизању квалитета рада.Свиђа ми се ваша претпоследња реченица.Поздрав…