Четири репрезентативна синдиката у просвети не подржавају бели штрајк Независног синдиката просветних радника Србије.
С обзиром на то да Влада и Народна скупштина нису испунили захтеве белог штрајка до 14. октобра, чланови Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС) започели су његову другу фазу уписивањем оцене „одличан 5“ сваком ученику.
Та петица, рекли су из синдиката, уколико захтеви белог штрајка не буду усвојени ни до краја полугодишта, биће основ за закључивање оцена „одличан 5“ на крају првог полугодишта, без обзира на све друге оцене које ће се давати према објективним критеријумима, на уобичајене начине.
Важећим званичним правилницима прописано је и да закључна оцена не може бити већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања. Према томе и поклоњене петице могу бити основ за закључивање одличних оцена.
У просветној јавности са становишта репрезентативних синдиката у образовању било је коментара да је „поклањање петица срамота за струку”.
„Не бих то назвала срамотом за професију, пре бих рекла да је то непромишљеност, јер није прави тренутак на почетку школске године давати ту једну петицу. Морамо да искористимо све друге облике протеста да бисмо дошли до тога да на крају године можемо да закључимо пет. Зашто бисмо сада давали ту петицу, кад можемо да је дамо на крају? Као наставник сматрам да су тиме оштећене оне категорије које су најбоље у нашем систему, то су ученици који постижу најбоље резултате и ако њих изједначимо са осталима, заправо смо анулирали њихов рад. То нам је крајња мера о којој можемо да размишљамо у јуну”, разјаснила је у разговору за наш лист Снежана Романдић Петровић, члан председништва Уније синдиката просветних радника Србије, која окупља скоро 30.000 чланова у око 650 школа.
Њена је бојазан, каже, да се више потенцира нејединство синдиката у просвети када се говори о нерепрезентативном синдикату НСПРС, а заправо су се први пут после неколико деценија репрезентативни синдикати који имају најбројније чланство ујединили око заједничких проблема и имају координиране наступе.
„Ако је то већ тако, онда један мали синдикат прилично апсурдним захтевима на почетку школске године врло гласно тресе јавност причом о свим петицама, играјући на емоције родитеља, а ми треба да се запитамо шта је суштина, да ли се тај синдикат бори за добробит запослених или су све његове акције заправо спроведене против репрезентативних синдиката у просвети”, сматра Романдић Петровић.
За критике да се поклањањем петица неправда највише наноси ученицима који заиста заслужују одличне оцене, Кокот сматра да су „баш глупост”.
„Добром ученику је већа штета скраћење часа, а да не причамо о обустави рада. Сваки родитељ има право да се жали на оцену, али још нисам чуо да се неко жалио због петице, а због тројке јесте, због јединица да не причамо. Због петице још нико није добио батине. Ово је самоодбрана наставника. Ватра већ гори. Проблем белог штрајка поклањањем оцена постоји већ годинама, просечан успех ученика све је већи а знање све мање”, уверава Кокот.
Извор: Политика/Зелена учионица
“Као наставник сматрам да су тиме оштећене оне категорије које су најбоље у нашем систему, то су ученици који постижу најбоље резултате и ако њих изједначимо са осталима, заправо смо анулирали њихов рад. “
А кад поклањамо петице деци утицајних родитеља, да ли онда анулирамо рад најбољих у нашем систему? Или су све петице у последњих 20 година поштено заслужене?