Супруга Зорана Милановића вршила притисак на школу да се њеном сину поправе оцене како би имао просек 5,00

Хрватско Министарство науке и просвете покренуло је инспекцијски поступак у школи коју похађа син председника Хрватске Зорана Милановића, а након што је његова супруга, како тврди „Јутарњи лист” вршила притисак на директора да се њиховом сину две, већ закључене оцене из четворки промене у петице, како би укупан просек био 5,00.

Како наводи лист, Сања Мусић Милановић је упутила 24. јуна мејл директорки школе свога сина, разредном старешини и школском психологу, у коме као разлог за промену оцена наводи неправилности у настави математике.

Како наводи Хина, Милановић је данас рекао да није знао за супругино писмо школи, додао да га он не би писао, а напао је и компанију Ханза медију, власника Јутарњег листа, због објаве чланка на ту тему.

„Нисам знао. И не бих бранио нешто само зато што је то направила моја супруга.”, рекао је Милановић, преноси Танјуг.

Додао је и да је тим писмом његова супруга оставила „бразду дубоку три метра”.

„Да је мени то мама направила кад сам имао 17,5 година ја бих полудео, рекао је Милановић. „Али мама је мама. Е сад, мама је оставила писани траг”, рекао је Милановић.

Хрватски председник сматра и да мета новинског чланка није његова супруга него он лично.

Садржај писма који је Мусић Милановић упутила школи, објавио је Вечерњи лист. Прочитајте га у наставку.

“Поштована госпођо Мартинић-Јерчић, овиме Вас и писано обавјештавам о мноштву неправилности које су везане уз рад предметне наставнице математике, а које су узроковале закидање дјеце за наставно градиво, а потом и за оцјене.

Укратко ћу их побројати:

– Изостанак предметне наставнице математике због припреме за стручни испит у трајању од неколико тједна, без осигуране замјене.

– Писана провјера по њезином повратку на наставу за неодржано градиво, односно за око 20% одржанога наставног градива.

– Грешка при постављању задатка у писаној провјери, коју рјешава давањем новог задатка (за који ми Ви равнатељице кажете да наставна професорица математике каже да није нови, него да су само нове бројке у задатку, што је наравно нови рачунски задатак), а чиме одузима око 10 минута од укупног времена и дискриминира ученике који су писали ту групу (5-7 минута требало је мојем сину да буде сигуран да је задатак криво постављен и постави упит предметној наставници математике, 1-2 минуте требало је предметној наставници математике да установи грешку и зада нове бројке које ће бити могуће израчунати и додатне 2-3 минуте ученицима за нови израчун, што је распон од 8 до 12 минута). Наводи да су могли додатно писати провјеру под великим одмором, ученици то нису навели. Трећа страна није била присутна.

– Одлазак на годишњи одмор дана 17. липња 2022., на дан када имају предзадњи сат математике – Неодржани пуни задњи сат наставе на којем само закључује оцјене и пушта их дома након 20 минута, о чему постоји запис код осигурања о времену уласка у аутомобил, а то могу и особно потврдити јер сам у 13:40 била дома кад је мој син дошао из школе која му је требала трајати до 14 сати. Напомињем да то ради, односно не пружа могућност исправка задњи сат и чак их на пола наставног сата пуста дома успркос чињеници да на предзадњи сат на којему би можда дозволила исправак није дошла јер је била на годишњем одмору.

– Понудила је трима ученицима да пишу за одличну оцјену тест из цјелокупног градива математике, које укључује и градиво које није испредавала ни она, нити замјена, јер школа није успјела осигурати замјену. Неиспредавано градиво којега је писмено провјерила и због чега је и настала ова ситуација, односно, чисто математички гледано, аритметички просјек за врло добар.

И даље остаје потпуно нејасно како је могуће дозволити писану провјеру градива за које није одржана настава, односно како је могуће ту оцјену рачунати у просјек на исти начин као и оцјене за које је настава одржана у пуном обиму. Неузимањем оцјене из провјере у израчун закључне оцјене, оцјене за градиво које није одржано због вишетједног изостанка предметне наставнице математике и непроналажења замјене за вријеме њезина избивања код мојега би сина довело до аритметичког просјека оцјена за одличан. Дакле, осим што је закинут за знање, закинут је и за укупну оцјену из истога разлога, вишетједног изостанка предметне наставнице математике с наставе без осигуране замјене. Уз то, предметна наставница математике није дала тијеком цијеле године нити једну оцјену из залагања, чиме шаље јасну поруку да се не треба трудити и радити.

Разреднику, проф. Гјурашину је, како ми је сам рекао, рекла да би требала дати оцјену или оцјене из залагања јер се Марко, као један од ријетких, залаже. Али није. Равнатељица ми је рекла да тај елемент оцјењивања више није нужан. Иако оцјена из залагања није нужна, него препоручљива, јасно говори о односу према труду и залагању ученика.

Уз све горе наведено, а свјесна да се бројним ученицима дижу оцјене, није ми јасан овакав став не само предметне наставнице математике него и цијеле стручне службе која свјесна свих неправилности не чини ништа осим даљњег закидања ученика. Зашто постоје двоструки критерији у истој школи, зашто се некима излази у сусрет дизањем оцјена, а у овом случају се свјесно грубих педагошких пропуста и даље закида и кажњава ученике!? Желим бити јасна да нити једном нисам ни усмено, а нити сада писмено затражила да се оцјена заокружи на одличан, само тражим објашњење за све уочене неправилности које ученике закидају како у знању, тако и оцјенама, а за што нису криви и на што нису могли утјецати ни они, нити ми родитељи.

Напомињем да нисам ишла на разговор с предметном наставницом математике јер је разредник рекао да за тиме нема потребе у овом тренутку и да ће он разговарати. На бројне педагошке пропусте предметне наставнице математике, праводобно и у више наврата, упозоравала сам усмено од листопада 2021. године и разредника и стручну сурадницу педагогињу.

У ишчекивању Вашег писаног одговора као одговорне особе како за законитост рада школе у цјелини, тако и за рад наставника који у њој раде, срдачно Вас поздрављам.

Сања Мусић Милановић”

Извор: Политика/Вечерњи лист