Sutra će biti poslednji dan u klupama u ovoj školskoj godini, za većinu osnovaca. A mnogi učenici upravo će danas dobiti i svoje đačke knjižice.
Želimo da vas podsetimo na to da školski uspeh koji će biti ispisan na tim stranicama koje ćete sutra listati ne definiše ni vas kao roditelja ni vaše dete kao osobu – uspešnu ili neuspešnu. To je samo jedna stepenica koja niti garantuje uspeh onima čije su stranice ispisane svim peticama, a još manje neuspeh onima kojima se u knjižicama našla i poneka trojka.
Zato, kad vam vaš đak danas donese knjižicu, postoje tri stvari koje ne treba da radite.
Nemojte nagrađivati petice novcem ili poklonima
Ovo je toliko ukorenjeno u našem mentalitetu da je zaista teško prekinuti tu lošu naviku. Posebno ako vaše dete zna da će njegovi drugari za petice dobiti novu igračku ili (još gore) telefon. Ali, kupujući poklone za školski uspeh, vi svojoj deci rušite unutrašnju motivaciju. Od prvog dana, znanje, pa i ta petica su nagrade same po sebi. Ako im vi za nagradu kupite nagradu, to onda znači da znanje samo po sebi nije vredno, zar ne? Da nisu već dobili nešto važno i veliko.
Postoje dve vrste motivacije – unutrašnja, kada vas na rad i učenje motiviše želja za znanjem i spoljašnja, kad radite i učite da biste dobili nešto materijalno. Ova druga je – bezvredna.
Zato, umesto poklona, pričajte o svemu što su naučili. Recite im koliko ste ponosni na njihov uspeh, ali i da to nema veze s ljubavlju. Voleli biste ih jednako i bez ijedne petice, a ovako je samo toj ljubavi dodat i ponos.
Nemojte decu za loš uspeh kažnjavati ćutanjem i ignorisanjem
Ovo je najgora kazna kojom dete samo povređujete, a ničemu ne učite. Za njih je poruka jasna – ako nemam petice, ne vredim. A to je poslednje što želite da vaše dete pomisli.
Šta uopšte znači loš uspeh? Za nekog je to 4,70, za nekog nekoliko jedinica. Ovi prvi zasigurno nisu u pravu. Za ove druge je savet da pokušaju da pomognu detetu da pronađe sebe – ono što voli da radi, što ga čini srećnim. Postavljanje cilja u budućnosti pomoći će im da uče i one predmete koji im se možda ne dopadaju, da bi na kraju mogli da rade ono što vole.
Nemojte o slabim ocenama govoriti drugima pred detetom
Ovo je, u najmanju ruku, ponižavajuće. A pored toga što ćete detetu urušiti samopouzdanje, sasvim sigurno nećete postići ono što verovatno želite – da sledeće godine bude bolji kako se ne bi postideo pred drugima. Deca tako ne funkcionišu. Deca su ono što veruju o sebi. A na to najveći uticaj imaju roditelji. Ako roditelji kažu da su lenji i neodgovorni, to će i oni o sebi misliti. A onaj ko loše o sebi misli, teško može pronaći snagu da postane bolji.
I kakve god da su ocene u knjižici postoji nešto što je važnije od toga – mentalno zdravlje vaše dece i vaš odnos s njima. Ne postoje ocene vredne toga da to dvoje žrtvujete.