Da biste naučili kako da pravilno vaspitavate svoje dete, potrebno je da prvo naučite veštinu koju zovemo “pozitivno obraćanje pažnje”.
Pozitivno obraćanje pažnje na ponašanje vašeg deteta dok se ono igra uključuje sledeće:
Izaberite neko vreme u toku svakog dana koje će biti vaše “specijalno vreme za igru” sa detetom. To može biti tokom jutra, na primer pre odlaska u školu, ili nakon škole ili večere. Treba da izdvojite minimum 20 minuta svakog dana i odrediti ga kao vaše specijalno vreme sa detetom. Ne morate izdvajati određeno vreme svakog dana da bude to specijalno vreme za igru. Umesto toga, izaberite ono vreme svakog dana tokom kog izgleda da vaše dete uživa da se igra samo. Tada prekinite ono što ste radili do tog trenutka i pridružite se detetu u njegovoj igri, prateći uputstva koja slede.
Veoma je važno da nijedno drugo dete nije uključeno u vaše specijalno vreme sa detetom! Ukoliko imate drugu decu u porodici, ili pustite vašeg supruga/u da pazi na njih dok se vi igrate sa jednim detetom, ili izaberite ono vreme u kom znate da je najmanje verovatno da će vas druga deca uznemiravati.
Ukoliko ste ustanovili određeno “specijalno vreme za igru” svakog dana, tada kada to vreme dođe jednostavno recite detetu: „Sada je naše specijalno vreme da se igramo zajedno. Šta želiš da radimo?” Ne zaboravite: dete treba da izabere aktivnost. U ovom vremenu ne bi trebalo gledati televiziju. Svaka druga aktivnost je u redu. Najbolje bi bilo da vaš postupak izgleda spontano, jednostavno priđite svom detetu dok se ono igra samo i upitajte da li možete da mu se pridružite. Ukoliko vam igra ne izgleda interesatno pokušajte da zanemarite taj osećaj jer je jako važno da ne da preuzmete direktnu kontrolu nad igrom – dete je to koje bira.
Opustite se! Neobavezno posmatrajte nekoliko minuta šta vaše dete radi, a onda se uključite tamo gde vam se čini da je prikladno. Nemojte pokušavati da provedete ovo specijalno vreme sa detetom kada ste uznemireni, veoma zauzeti ili očekujete neke obaveze (planirate da hitno odete iz kuće, očekujete goste i slično), pošto će vam misli biti preokupirane drugim stvarima i kvalitet pažnje koju posvećujete detetu biće veoma loš.
Pošto ste posmatrali vaše dete, glasno opišite šta ono radi. To pokazuje vašem detetu da mislite da je njegova igra zanimljiva. Drugim rečima, povremeno ispričajte priču o igri vašeg deteta. Mlađa deca u ovome zaista uživaju. Sa starijom decom takođe treba da komentarišete igru, ali u manjoj meri nego sa mlađom.
Ne postavljajte nikakva pitanja i nemojte ništa da komandujete! Ovo je od ključne važnosti! Izbegavajte da ispitujete dete kad god je to moguće, pošto je to najčešće nepotrebno i remeti detetovu igru. U redu je da postavite pitanje da razjasnite kako se vaše dete igra u slučaju da niste sigurni šta ono radi.
Povremeno, uputite vašem detetu neku pozitivnu rečenicu odobravanja, pohvalite ga ili dajte pozitivan komentar o tome šta vam se sviđa u njegovoj igri. Budite precizni i iskreni, nemojte mu prekomerno laskati. Na primer: „Sviđa mi se kada se ovako dobro igramo”, „Zaista uživam u našem zajedničkom specijalnom vremenu za igru” ili „Vidi kako si to lepo napravio…” . Ukoliko vam je potrebna pomoć da smislite ove rečenice, pogledajte listu dole gde je prikazano nekoliko načina kako da pokažete odobravanje vašem detetu.
Ukoliko vaše dete počne da se loše ponaša, jednostavno okrenite glavu i gledajte negde drugo par minuta. Ukoliko se takvo ponašanje nastavi, recite detetu da je vaše specijalno vreme završeno i izađite iz sobe. Recite detetu da ćete se igrati kasnije kada se bude lepo ponašalo.
Svaki roditelj treba da provede 20 minuta sa detetom u ovom specijalnom vremenu za igru. Tokom prve nedelje, pokušajte da to činite svaki dan ili bar 5 puta nedeljno. Posle te prve nedelje, pokušajte da imate specijalno vreme najmanje 3 – 4 puta nedeljno. Kasnije bi trebalo da nastavite ovo specijalno vreme neodređeno.
Ovaj program je lako čitati, ali ga nije lako sprovesti! Mnogi roditelji greše tokom nekoliko prvih “vremena za igru”, obično previše komandujući, postavljajući previše pitanja ili tako što ne daju dovoljno pozitivnih komentara detetu. Nemojte brinuti ukoliko napravite takvu grešku („Ko učini grešku, a ne ispravi je – čini dve greške“). Zato, sledeći put se više potrudite da unapredite vaše veštine “pažnje” prema svom detetu.
Predlozi za pozitivnu komunikaciju
Znaci odobravanja koji se ne govore, već pokazuju:
– zagrlite dete
– potapšite ga po ramenu ili pogladite po kosi
– nežno mu dodirnite kosu
– postavite ruku oko deteta
– smešite se
– blago ga poljubite
– podignite palac u znak odobravanja
Znaci odobravanja koji se govore:
„Sviđa mi se kada ti…”
„Lepo je kada ti…”
„Ti si sigurno velik dečak/devojčica kada…”
„Sjajno je bilo to kako si ti…”
„Odlično urađeno!”
„Baš ti lepo ide!”
„Sjajno!”
„Oh, ponašaš se kao odrastao kad…”
„Znaš, pre 6 meseci nisi mogao to da uradiš tako dobro kao sad, zaista brzo rasteš!”
„VAU!”
„Sad kad kažem mami/tati (nekoj bitnoj osobi za dete) kako lepo ti…”
„Kako je to lepo…”
„Sve si to sam uradio… svaka čast!”
„Pošto si se tako lepo ponašao, ti i ja ćemo…”
„Veoma sam ponosan/na na tebe kada ti…”
Uvek što pre pokažite vaše odobravanje. Ne čekajte! Dete nagradu (u vidu odobravanja rečima ili nežnošću) mora primiti odmah po učinjenom delu kako bi naučilo lepo ponašanje. Uvek budite precizni u tome šta vam se dopada, kako bi detetu bilo jasno.
I najvažnije od svega: Nikad ne dajte komplimente sa tonom prebacivanja kao što su „Bilo je i vreme da spremiš svoju sobu. Zašto to nisi mogao ranije?”
Izvor: pravapomoc.wordpress.com