Poštovane koleginice i kolege,
Poslednjih par meseci pažnja svih zaposlenih u prosveti koncentrisana je na predlog platnih grupa i razreda. To je potpuno očekivano jer je to jedini način da se konačno otklone sve nelogičnosti u zaradama svih zaposlenih koji zaradu dobijaju iz budžeta (direktno i indirektno). Međutim ono što se sada dešava, ono što je sada na stolu, ne da neće rešiti ništa već će uneti dodatne podele. Zbog svega toga, da bi svako od vas znao činjenice o trenutnom stanju, molimo vas da SVI OVO PAŽLJIVO PROČITATE!
Kada je okončan štrajk 2015. godine, Sporazumom koji je zaključen između sindikata i Vlade Srbije, u članu 3 stoji se da će Vlada Srbije, uz učešće sindikata, pripremiti poseban zakon kojim bi se definisale plate svih zaposlenih u JAVNOM SEKTORU, a koji bi se primenjivao od 1.1.2016. godine. Danas je potpuno jasno da Vlada Srbije nije ispoštovala potpisano kada govorimo o datumu, ali ono što je još gore, ona je sada pripremila zakon kojim se parcijalno utvrđuje zarada zaposlenih. U javnom sektoru su svi, a ne samo javne službe (prosveta, zdravstvo, kultura i socijalna zaštita) već i vojska, policija, pravosuđe, agencije, javna preduzeća…Današnjim predlogom obuhvaćene su samo javne službe (gore pobrojano) a svi ostali ostaju van ovog zakona i njihove plate utvđivaće se nekim drugim zakonima. Na ovaj način, sve i da je predlog zakona dobar, ne bi se rešili nagomilani problemi. Međutim, predlog ne da nije prihvatljiv VEĆ JE APSOLUTNO NEZAKONIT i proizvešće dodatne podele, a mi više nećemo moći da reagujemo na nepravilnosti jer će one biti van našeg dometa!
Pomenutim predlogom koji važi samo za javne službe, za “budžetsku sirotinju”, narušeno je još i sijaset pravila koja ne bi smela biti narušena. Prvo i osnovno pravilo je da osnovna zarada (zakonom definisana kao proizvod osnovice i pripadajućeg koeficijenta) NE SME BITI ISPOD MINIMALNE ZARADE! Pomenutim predlogom to nije ni izbliza tačno. Naime, od 1.1.2019. godine, kada pomenuti zakon treba da stupi na snagu, od strane države utvrđena je minimalna cena rada u iznosu od 155.3 dinara po radnom satu. Kada to prevedemo na osnovnu zaradu, na nivou prosečnog meseca sa 22 radna dana, za 8 sati rada dnevno, to iznosi 27.332,8 dinara! Naravno, na tu osnovnu zaradu treba dodati dodatak od 0,4% po godini staža, kao i druge dodatke na zaradu. Predlogom platnih razreda i grupa, generisana osnovica za obračun zarade zaposlenih u javnim službama iznosi 14292.9 dinara, a najniži koeficijent u prvoj platnoj grupi iznosi 1.11. To nadalje znači, da je osnovna zarada tog zaposlenog iznosi 15865,1 dinara, ili 58% minimalne zarade! Kako, po kom zakonu, država može da uredi osnovnu zaradu ispod minimalne? To je ključno pitanje! Da bi uopšte pričali o grupama i koeficijentima PRVO MORAMO DA UTVRDIMO SA ČIM TO MNOŽIMO! Zbog pomenute situacije, situacije u kojoj najniži koeficijent pomnožen sa osnovicom ne predstavlja minimalac, a uvidom u predlog platnih grupa i razreda (tabela u prilogu) KOMPLETNE TRI GRUPE I POČETNI RAZRED U ČETVRTOJ GRUPI, ODNOSNO 16 RAZREDA, NALAZE SE ISPOD MINIMALCA!!! Prihvatanjem “korekcije” ozakonila bi se situacija u kojoj SVI MOŽEMO BITI NA MINIMALCU, nevezano za grupu, razred ili koeficijent!!!
Nadalje, uvidom u tabelu generičkih radnih mesta, jasno je da će nekoliko kategorija zaposlenih u ustanovama obrazovanja biti upravo u pomenute prve tri platne grupe, odnosno ISPOD MINIMACA! U tu kategoriju spadaju pomoćni radnici, domari.. ali i administrativni radnici! Poseban skandal je što npr. spremačica ima koeficijent 1.11 a ona u “otežanim uslovima” 1.24! Ista je situacija i sa domarima u otežanim uslovima! Razlika između njihove zarade NE POSTOJI jer će i jednom i drugom zarada biti “korigovana” do minimlca. Po tabeli generičkih radnih mesta u drugoj platnoj grupi, u prvom razredu su domari. Njihov početni koeficijent je 1.28 (18.295 dinara). Administrativni radnici smešteni su u četvrtu platnu grupu u prvi razred sa koeficijentom 1,87 (26.727 dinara). DAKLE, SVI ISPOD MINIMLACA (u mesecu sa 22 radna dana minimalac iznosi 27.332,8 dinara, a u mesecu sa 23 radna dana – 28.575 dinara) Znači, 16 razreda u korekciji i bez dinara razlike u osnovnoj zaradi! Šta tu znači napredovanje kroz platni razred kada je novac koji zaposleni nosi kući uvek isti? Šta tu znači pripadajući koeficijenti? Kakav kvalitet rada (a kažu da se ovo donosi da bi se on merio) možemo očekivati? Kako bilo ko od nas može ugovoriti nižu cenu rada od minimalne za neku kategoriju ljudi koje zastupamo? NSPRV to ne može i neće!
Kada govorimo o projektovanoj zaradi nastavnog osoblja situacija je veoma slična. Nestvarno zvuči da su nastavnici sa istim obimom posla, odgovornošću, samostalnošću u radu… smešteni ČAK U TRI PLATNE GRUPE! Zbog pomenute “korekcije do minimalca” zaposleni sa 7. stepenom stručne spreme, bez starešinstva (koeficijent 3,84), svrstan je u 8.3 platni razred što donosi projektovanu osnovnu zaradu od 54884,7 dinara. Računica kaže da je to uvećanje od 8,6%, odnosno upravo onoliko koliko je porastao minimalac. Razredne starešine smeštene su u 9.1(57.028 dinara), ali to samo znači da im je dodatak na starešinstvo upakovan u koeficjent (3,99). Njihova osnovna zarada će biti veća za oko 2140 dinara, odnosno isto kao i do sada (4%). Nadalje, gde je dodatak za starešinstvo za vaspitače? Ko više od njih ima komunikaciju sa roditeljima, ko vodi njihove dnevnike, ko vodi predškolsku decu na eksurzije…? Ako ih je dvoje, bar da dele starešinstvo, a ako je jedan na grupi, zašto on nema dodatak? Šta je tu pomeranje unapred? Šta se dešava kada staršina više to nije? Ide u nižu platnu rupu? Šta ćemo ako je nekim slučajem napredovao dok je bio starešina? Gde se onda vraća? Treba dodati i da po Zakonu osnovica više nije tema razgovora, već je donosi Vlada Srbije na osnovu “pribavljenog mišljenja” Socijalno-ekonomskog saveta! Ko, i čime, garantuje da se ona (osnovica) neće menjati na niže? Odluka o toj osnovici je zasebna, odnosno, po ovom predlogu, ne usklađuje se nisačim poznatim! Znači, može gore, ali može i dole, po čuvenoj rečenici “u skladu sa mogućnostima budžeta”.
Nastavni kadar sa VI stepenom stručne spreme smešten je u 7.2 (koeficijent 3,31) i njihova osnovna zarada iznosiće 47309,5 dinara. To znači da sama kategorija stručne spreme nosi preko 7500 dinara. Gde je tu složenost posla, odgovornost, samostalnost …svi oni kriterijumi koji su uzimani u obzir kada se pričalo o katalogu radnih mesta? Zašto bi, npr. nastavnik matematike, mentor svetskog prvaka, sa VI stepenom stručne spreme (istinit primer) bio 7500 dinara manje plaćen od nekog početnika, koji najčešće nije ni stručan? Kako se to vrednuje kvalitet? Razlika MORA da postoji, ali ne može samo stručna sprema biti kriterijum. Sve ovo je rezultat pregovora oko parcijalnlnih grupa i razreda, odnosno zato što svako zadržava svoj budžet. To onda nisu platni razredi već modifikovana uredba!
Teorijski, jedina dobra stvar je jedinstvena osnovica za obračun plata, ali kako ona nije vezana za poznatu kategoriju, i kako grupe i razredi zbog toga nisu pravilno raspoređeni, to će, umesto prednosti, predstvljati manu. Na ovaj način, osnovica će svima u javnim službama rasti jednako, pa će onaj ko ima 100 hiljada, pri povećanju od npr. 10% dobiti 10 hiljada više, a onaj sa 50 hiljada dobiti samo 5 hiljada više. Rezultat je da će se postojeći rascepi još više povećati. Sa druge strane, oni ispod minimaca ta povećanja neće ni osetiti jer će ih “pojesti korekcija”, a kada minimalac bude rastao, rašće plata ljudi ispod minimalca a onima iznad neće. Dakle, sve je naopako postavljeno i vrata za malverzacije su, ne otvorena, već skinuta!
Nadalje, članom 118 Zakona o zaposlenima u javnim službama definisano je kako zaposleni MOŽE (ne mora) da napreduje kroz platne razrede, odnosno definisano je da se to napredovanje dešava spram mogućnosti u budžetu. Drugim rečima, potpuno je jasno da napredovanja (osim po političkoj liniji) NEĆE NI BITI! Ako je “MOŽE” a ne “MORA” desiće se ono što se već sada dešava u pravosuđu, gde zaposleni dobijaju rešenja o prelasku u novi razred, ali budžet nema prostora pa im zarada, bez obzira na razred, ostaje ista kao i do tada! Treba dodati da Pravilnik o napredovanju još uvek ne postoji! Kako onda upošte znamo kako će se napredovati? Ako to ne znamo, a ne znamo, kako onda pregovaramo oko startne grupe ili razreda? Dakle, mišljenja smo da se sa napredovanjem možemo pozdraviti!
Zbog svega gore navedenog, stav Izvršnog odbora Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine je jasan! Štrajk najavljen od 24. 9. štrajk sa minimumom procesa rada (čas od 30 minuta), uz skraćenje rada nenastavnog osoblja (u skladu sa zakonom), je pitanje obraza a ne odluke. To se mora uraditi! Međutim, zahtev koje su sindikalne centrale iznele, zahtev da se zaposleni sa VII stepenom nađu u 9.1 platnom razredu za nas ne znači ništa jer se ne može preračunati u novac! Prvo moramo definisati temelj, pa tek onda finese (platne grupe i razrede).
Zahtevi NSPRV su sledeći:
1. Zakon mora da važi za sve direktne i indirektne budžetske korisnike!
2. Osnovica za obračun plate MORA biti takva da pomnožena sa minimalnim koeficijentom iznosi bar minimalnu zaradu, BEZ KOREKCIJE!
3. Pre pregovora oko platnih grupa i razreda, odnosno razvrstavanja po njima, MORA postojati Pravilnik kojim se definiše napredovanje kroz platne grupe i razrede, i to mora biti OBAVEZA a ne mogućnost.
4. Rasponi koeficijenata koji su sada utvrđeni Uredbom (1-2-3) su osnova pregovora kada se drugi zahtevi ispune!
5. Ukoliko nema pozitivnog odgovora na ove zahteve, zahtevamo brisanje prosvete iz ovog zakona
Kao što vidite iz priloženog, zahtevi NSPRV su u apsolutnoj koliziji sa zahtevima četiri sindikata koja su formulisali predsednici ovih sindikata i da bude stvar gora, u koliziji sa stavom naše centrale – SRPS-a, iz razloga što su naši predstavnici u organima sindikata, kad se raspravljalo o platama u javnom sektoru bili preglasani, pa stoga ne odražavaju ni interes našeg članstva, ali slobodni smo dodati, ni interes drugih članova SRPS-a, čak ni interes drugih sindikata, a ni interes svih zaposlenih u prosveti. Stoga NSPRV sebi zadržava pravo da se bori za ono što je interes, ne samo njegovog članstva, već i svih zaposlenih u prosveti. Stoga, ukoliko se stvari ne postave u zakonske okvire, ukoliko država i dalje bude insistirala na osnovici koja proizvodi 58% a ne minimum celu minimalnu zaradu, NSPRV će se pisanim putem obratiti svim institucijama u Srbiji, međunarodnim institucijama i organizacijama rada!
Novi Sad, 17.09.2018. godine Ranko Hrnjaz, predsednik
Izvor: Nezavisni Sindikat Nsprv