Све што учините уместо свог детета, учинили сте против њега

Урош Петровић познат је као писац књига за децу и младе које размрдавају вијуге и померају границе у савременој литератури.
С др Ранком Рајовићем створио је и тзв. НТЦ систем учења, посвећен је раду с васпитачима, наставницима и родитељима на развијању даровитости код деце и побољшању приступа образовању.
dete na plazi
Најинспиративније мисли које могу бити од користи родитељима и онима који раде с децом – одгојитељима, учитељима и наставницима су:
 

1. Све што учините уместо свог детета, учинили сте против њега.
 
2. Уважавајте и подржавајте васпитаче и учитеље, они утиру најважније стазе!
 
3. Презаштићивање је изравно уперено против детета, бомба с одложеним али дугорочним учинком. Препреке и проблеми покрећу. Тамо где је све таман, изостају стимуланси за развој.
 
4. Ако приступање градиву није макар мало занимљиво, образовање се не догађа. У супротном, нема границе у томе што, како брзо и успешно дете може савладати.
 
5. Дечја радозналост је неограничени извор обновљиве енергије. Умемо ли је придобити за жељене циљеве и ту моћну силу искористити за напредак?
 
6. Откривање је важније од открића. Тренутак открића правог одговора није ни близу толико важан колико пут до њега.
 
7. Нико раздобље до шесте године живота не схвата примереним за озбиљно образовање, а он је најважнији. Тада се дете образује кроз игру.
 
8. Кад утихне игра, све остало изгуби боју. Мислим да онај ко се престане играти, било да ради као председник државе или шумар приправник, има велики проблем.
 
9. Само једна врста интелигенције не значи много. Јако су важни и други видови интелигенције, а има их пуно. Што значи једна савршено наштимана жица на гитари? Ако су остале лоше, акорд ће звучати несносно.
 
10. Парадоксално, у вријеме експанзије 3D технологије, авантуре одрастања деце своде се све више на 2D, на екране. Ми смо имали 3D детињство, екрани су тада били спутани. Аналогијом, можда је ово данас спутано детињство!
 
11. Нема искорака без дате могућности да се он направи, и нема великих авантура без првог корака.
 
12. Највећа авантура која се може догодити је она која се догоди у мозгу. Дете које не чита у раном детињству, у нижим разредима основнешколе, неће имати богат речник. Дете које нема богат речник, неће моћи обављати многа занимљива и лепа занимања у животу.

 

13. Оно због чега сам тужан је што деца данас имају врло мало игре напољу, што ретко видим разбијена кољена, што нестају старе игре … Дете које не хода по ивичњаку плочника неће развити центар за равнотежу, дете које је скроз заштићено неће напредовати.
 
14. Одрасли имају много више образовања и искуства, али имају много мање маште и храбрости.
 
15. Ја нисам против тога да се деца упознају с рачуналима и технологијом, али је умереност једна велика вештина и врлина. Пола сата до 45 минута – је највише што дете сме провести пред екраном.
 
16. Бавити се својим дететом – може ли се на паметнији и смисленији начин уопште проводити време? Не постоји важнији посао од бављења децом.
 
17. Један сат играња видео игрица – то је неколико хиљада покрета мање. А сваки покрет мање који дете направи јесте губитак за развој мозга.
 
18. Мозак разумије само један језик – оно што дете ради. Дете му својом делатношћу саопштава што да развије.
 
19. Ми се као родитељи поломимо да нам деца што брже проходају и проговоре, а онда им говоримо – шути, седи и буди миран.
 
20. Све у животу вреди управо онолико колико си се помучио да до тога дођеш.