Da li je ova priča istinita – ne znamo. Da li je vredna čitanja? To sigurno znamo. I te kako.
Priča kaže da je Franc Kafka sreo devojčicu u parku gde je svakoga dana šetao. Plakala je.
Izgubila je lutku i bila je neutešna. Kafka se ponudio da joj pomogne u traženju lutke, pa su se dogovorili da se nađu na istom mestu sledećeg dana. S obzirom da nije našao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i pročitao ga devojčici.
,,Molim te, ne žali za mnom. Krenuh na put da vidim sveta. Pisaću ti o svojim dogodovštinama.”
Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kada bi se sreo sa devojčicom, Kafka joj je čitao ova pažljivo osmišljena pisma o izmišljenim avanturama voljene lutke. Devojčici je to pružalo utehu. Kako je susretima došao kraj, Kafka je devojčici doneo lutku. Ona, naravno, nije bila slična izgubljenoj.
Na prikačenoj poruci pisalo je: „Putovanja su me izmenila…“
Mnogo godina kasnije, sada već odrasla devojka, našla je skriveno pismo u lutki. Sažetak tog pisma je glasio:
„Sve što voliš ćeš jednog dana izgubiti. Ali na kraju, ljubav će se vratiti u nekom drugom obliku.“