КО може искрено да каже за себе да је срећан? Некоме је мало потребно за осећај задовољства и испуњености, док други имају веће амбиције и од живота увек траже више. Свако има шансу да постане срећан, али управо од нас зависи и да ли ћемо у томе и успети. Који је рецепт за квалитетан и испуњен живот објашњава Ана Гвоздић, психотерапеут О.Л.И. центра за интегративну психодинамску психотерапију.

– Срећа је осећај испуњености, доживљај да имамо и градимо нешто што нам је важно. Често можемо да чујемо коментар „он има све, а ипак није срећан“. Иако на први поглед то не звучи много логично, када мало боље погледамо шта је то „све“, схватимо да је у питању замена теза. За некога је добар посао, стан или ауто извор среће, али за другог човека то није случај, јер у животу има другачије циљеве. Када себи наметнемо циљ који не осећамо као своју интимну и аутентичну потребу, пропуштамо прилику да заиста будемо срећни. Требало би да се искрено запитамо шта желимо и због чега – наглашава саговорница „Живота плус”.

Како наши погледи на свет, предрасуде или уверења утичу на то колико смо задовољни и испуњени у животу?

– Срећан је онај ко у то верује, а не онај који има документ да то поткрепи. Објективне околности често немају везе са нашим унутрашњим доживљајем о томе како нам иде у животу. Оно у шта верујемо, најчешће је оно што нам се дешава. Ако свесно или несвесно верујемо у то да је живот тежак, тужан и страшан, своју пажњу ћемо усмерити на проналажење управо тих аспеката живота. И бићемо у праву и бићемо тужни, застрашени и оптерећени. Лјуди су склони да закључе како су нешто добро проценили и предвидели ствари које су се након тога заиста обистиниле. Ипак, чест је случај да верујући у истинитост својих закључака гурамо себе директно у испуњавање истих. С друге стране, то исто важи и за позитивна уверења, која нас воде ка томе да у животу опажамо прилике и шансе и проналазимо ресурсе у себи и сопственим капацитетима.

Колико нам митови о срећи одмажу на путу до ње?

– „Живели су срећно до краја живота“ је можда најпознатији мит. У овој реченици постоји суштинско неслагање са човековом природом. Као илустрација те људске природе постоји занимљив развојни феномен – када се дете игра играчком, смешка се и делује задовољно, а онда у једном тренутку баци играчку даље од свог видокруга и домета, па је онда тражи показујући знаке фрустрације. Чим је поново пронађе, опет постаје задовољно. Поставља се питање зашто дете само себе фрустрира? Једноставно, да бисмо осетили задовољство, неопходно је да осетимо фрустрацију, јер је задовољство стање које постижемо када победимо фрустрацију.

Да ли постоје особе које су „рођене под срећном звездом“?

– Постоје случајности, срећни и несрећни стицаји околности, као и разлике у томе шта нам је дато, а шта од нас зависи. Ипак, можда и сувише често случајностима називамо оно за шта смо сами заслужни и често судбином називамо оно на шта можемо утицати. Некад нам се учини да другима ствари успевају лакше него нама. Помислимо да ако не видимо умор на нечијем лицу, ако се неко не жали на систем, живот и људе, онда сигурно нема проблема. Разлика је само у томе на који начин се носимо са препрекама, да ли од њих правимо велике катастрофе или енергију усмеравамо ка тражењу решења. Када нам се догоди срећна околност, можемо да уживамо у том поклону. Оно што не смемо при томе да заборавимо јесте да се случајности зову тако управо зато што се не догађају превише често.

Велика очекивања често могу да нас спрече у томе да постанемо срећни?

– То је с једне стране тачно, али с друге, када не бисмо очекивали, не бисмо ни покушавали да остваримо циљеве. Човек жели да постигне нешто велико зато што сматра да ће га то учинити посебним, поносним, великим, вансеријским, да ће добити осећај моћи и показати вредност. Ово није лоша појава уколико не заборавимо да се можемо потврдити и на разне друге начине. Особа која је у контакту са својим емоцијама и разуме шта јој се дешава, може лакше да лоцира проблеме, њихове стварне изворе и тиме је већ ближа решењу. Наравно, неопходна је и храброст да кренемо даље од своје спознаје и да је употребимо за лични развој. Потребно је преузети ризик и одговорност, прихватити да можда нећемо успети, а радити све да до остварења циљева дође. Често морамо и да се мењамо у складу са околностима и да не губимо вољу на том путу.

Шта је кључни „састојак” за срећу у љубави?

– Прво морамо да се одрекнемо идеје да је љубав осећање пријатности које се напросто деси и траје. Лјубав није само позитивна емоција привржености другој особи. Она је и велики посао, који као и сваки други тражи да га добро обављамо ако желимо да напредује и да се развија. Лјубав подразумева да нам је удобно и пријатно, али ако желимо да потраје то задовољство, неопходно је и наше и партнерово велико и стално улагање. Кључан одговор на питање је да ли је партнер спреман и да ли може да допринесе нашем задовољству и развоју и да ли ми можемо то исто да учинимо за њега. Такође, важно је и да умемо да прихватимо уколико партнер не може да задовољи све наше потребе, јер је некада и самосталност важна на путу до среће у љубави – закључује Ана Гвоздић.

НОВАЦ НИЈЕ ПРЕСУДАН 

КОЛИКО год да звучи невероватно, новац не одређује колико ћете бити срећни, кажу научници. Резултати истраживања показали су да су особе које су освојиле велики новац на лутријама биле срећније пре великог финансијског преокрета у животу. Неке од њих чак су се и вратиле старим животним навикама у жељи да поврате пређашњу срећу. Према томе, тврде стручњаци, срећу ипак чине мале ствари. Да бисте је пронашли, неопходно је да радите на себи и да у свакој ситуацији пронађете позитивну страну. Један од важнијих фактора је и склапање нових пријатељстава, као и то да што више времена проводите у окружењу драгих особа. Важно је и да будете реални, мотивисани, имате план и будете истрајни у његовом остваривању.

У 50. ГОДИНИ СМО НАЈОПУШТЕНИЈИ

ИСТРАЖИВАНЈЕ британских стручњака показало је да многи праву и реалну срећу проналазе тек у педесетим годинама живота. У тој доби људи се осећају опуштеније, а главни разлози за то су искуство, више дружења са породицом и пријатељима, али и отплаћени кредити и хипотеке, што донекле утиче и на финансијску сигурност. Управо се због тога педесете често зову и златним годинама живота.

Већина испитаника у овом истраживању изјавила је и да су им педесете године донеле и више сигурности, да је то право време за анализу и сумирање успеха у каријери, а многи осећају и велико задовољство због деце коју су извели на прави пут.

СВЕ ШТО ЖЕЛИМО ИМА СВОЈУ ЦЕНУ

СРЕЋА и задовољство су нешто што се изнова достиже и тражи током целог живота – објашњава Ана Гвоздић. – Прва грешка коју често у томе правимо јесте то што се трудимо да нешто постигнемо, а нисмо баш сигурни где смо тачно пошли. Да бисмо били задовољни, прво морамо да знамо шта је то што за себе желимо. Друга честа грешка је да очекујемо да је довољно да знамо шта желимо. Ствари се неће десити саме од себе, или бар не толико често да бисмо на то могли да рачунамо. Све што желимо има своју цену, захтева неки напор, одрицање и труд и то нам неће пасти тешко, ако пред собом имамо јасан и вредан циљ.

Сања Костић

Изор: novosti.rs