Шведска се враћа традиционалним образовним методама с нагласком на штампане књиге, читање и вежбање писања и смањује употребу таблета и дигиталних алата, пише AP (Assosiated Press). Овај корак долази након што су политичари и стручњаци изразили забринутост да је прекомерна дигитализација, укључујући увођење таблета у предшколске установе, довела до опадања основних вештина ученика.
Шведска министарка просвете Lotta Edholm, која је у влади десног центра преузела дужност пре 11 месеци, изјавила је да ученицима треба више уџбеника и да су штампане књиге важне за њихову едукацију.
Министарка је прошлог месеца објавила да власт жели да поништи одлуку Националне агенције за образовање да дигитални уређаји постану обавезни у предшколским установама. Планирају да оду и корак даље и потпуно прекину дигитално учење за децу млађу од шест година, саопштило је министарство.
Пад читалачких способности
Иако шведски ученици постижу надпросечне резултате у читању, оцена међународног истраживања читалачких способности ПИРЛС (“Progress in International Reading Aiteracy Study”) код шведских четвртака показала је пад између 2016. и 2021. године.
Они су у 2021. години постизали просечно 544 бода, што је пад у односу на просек од 555 бодова из 2016. године. Међутим, Шведска је свеједно заузела седмо место на свету, делећи га с Тајваном, по укупном резултату теста.
УНЕСКО упутио хитан позив
Стручњаци за образовање истичу да су неки проблеми с учењем могли настати због мера уведених током пандемије коронавируса као и због повећања броја ученика имиграната којима шведски није матерњи језик, али истичу и да прекомерно коришћење уређаја с екранима теком школских сати може проузроковати заостајање младих у основним предметима.
“Постоје јасни научни докази да дигитални алати ометају, а не побољшавају учење”, саопштио је Karolinska Institut прошлог месеца, коментаришући дотадашњу националну образовну стратегију која је нагласак стављала на дигитализацију наставе. “Институт верује да се фокус треба вратити на стицање знања путем штампаних уџбеника и стручности наставника, уместо из углавном бесплатних дигиталних извора који нису проверени”, рекли су из Института.
УНЕСКО је такођер упутио “хитан позив за прикладну употребу технологије у образовању”. У извештају подстичу земље да убрзају интернет везе у школама, али истовремено упозоравају да се технологија у образовању треба имплементирати тако да никада не замени наставу уживо под вођством наставника.
Инвестиција више од 100 милијуна еура
Како би изашли на крај с падом у читалачким способностима, шведске власти најављују да ће ове године инвестирати око 60 милијуна еура за куповину књига које ће расподелити по школским књижарама те још 42 милиона еура у следеће две године за бржи повратак класичних уџбеника у школе.
Нису, додуше, сви тамошњи стручњаци уверени да је шведски повратак традиционалном приступу искључиво у најбољем интересу ученика. Критиковање учинака технологије “популаран је потез код конзервативних политичара”, рекао је Neil Selwyn, професор педагогије на Свеучилишту Monash у Мелбурну, Аустралија. “То је лукав начин сигнализирања преданости традиционалним вредностима”, додао је.
“Шведска влада има ваљани аргумент кад каже да нема доказа да технологија побољшава учење, али мислим да је то зато што нема доказа о томе што технологија уопштее може учинити. Технологија је само један део заиста сложене мреже фактора у процесу образовања”, додао је Selwyn.
Извор: AP/Telegram.hr