Istraživači sa Instituta Karolinska u Švedskoj proučavali su kakav uticaj na razvoj kognitivnih sposobnosti dece ima vreme koje provedu uz ekran.
Posmatrane su navike dece iz Sjedinjenih Američkih Država i otkriveno je da su deca koja su provela natprosečno vreme igrajući video igrice povećala svoju inteligenciju više od proseka. Gledanje televizije ili društvene mreže nisu imali ni pozitivan ni negativan efekat na koeficijent inteligencije.
Deca sve više vremena provode pred ekranima. O tome kako to utiče na njihovo zdravlje i da li ima pozitivan ili negativan uticaj na njihove kognitivne sposobnosti vode se žestoke rasprave. Kada je u pitanju ova studija, istraživači sa Instituta Karolinska i Univerziteta Vrije u Amsterdamu posebno su proučavali kakva je veza između navika korišćenja ekrana i inteligencije tokom vremena.
Više od 9.000 dečaka i devojčica u Americi je učestvovalo u studiji. U dobi od devet ili deset godina, deca su radila niz psiholoških testova kako bi procenili svoje opšte kognitivne sposobnosti (inteligenciju). Deca i njihovi roditelji su takođe pitani koliko vremena deca provode gledajući TV i video snimke, igrajući video igrice i družeći se sa društvenim medijima.
Deca su praćena tokom dve godine
Nešto više od 5.000 dece je praćeno dve godine, nakon čega je od njih zatraženo da ponove psihološke testove. Ovo je omogućilo istraživačima da prouče kako je učinak dece na testovima varirao od jedne do druge sesije testiranja i da kontrolišu individualne razlike u prvom testu. Takođe su kontrolisali genetske razlike koje bi mogle uticati na inteligenciju i razlike koje bi mogle biti povezane sa obrazovanjem i prihodima roditelja.
Deca su u proseku provodila 2,5 sata dnevno gledajući TV, pola sata na društvenim mrežama i 1 sat igrajući video igrice. Rezultati su pokazali da su oni koji su igrali više utakmica od proseka povećali svoju inteligenciju između dva merenja za približno 2,5 poena više od proseka na IQ skali. Nije primećen nikakav značajan efekat, pozitivan ili negativan, gledanja televizije ili društvenih medija.
„Nismo ispitivali efekte ponašanja ekrana na fizičku aktivnost, san, dobrobit ili školski učinak, tako da ne možemo ništa da kažemo o tome. Ali naši rezultati podržavaju tvrdnju da vreme ispred ekrana generalno ne narušava kognitivne sposobnosti dece i da igranje video igrica zapravo može da pomogne u jačanju inteligencije. Ovo je u skladu sa nekoliko eksperimentalnih studija o igranju video igara.“, kaže Torkel Klingberg, profesor kognitivne neuronauke na Odseku za neuronauku u Karolinskoj.
Inteligencija nije konstantna
Rezultati su takođe u skladu sa nedavnim istraživanjima koja pokazuju da inteligencija nije konstanta, već kvalitet na koji utiču faktori sredine.
„Sada ćemo proučavati efekte drugih faktora životne sredine i kako se kognitivni efekti odnose na razvoj mozga u detinjstvu“, kaže Torkel Klingberg.
Jedno ograničenje studije je to što je obuhvatila samo američku decu i nije napravila razliku između različitih tipova video igara, što otežava prenošenje rezultata na decu u drugim zemljama sa drugim navikama igranja. Takođe je postojao rizik od greške u prijavljivanju, jer su deca sama ocenjivala vreme ispred ekrana i navike.
