Кад децембарско јутро једва сване, а ниско небо се над Србијом надвије у сивилу зимског поста, широм земље пале се свеће у храмовима и домовима. Данас је Свети Никола – дан када се пола Србије слави, а друга половина иде у госте, како народ воли да каже.
Свети Никола је рођен у грчкој колонији Патари, у малоазијској провинцији Ликији око 270. године нове ере. Од најранијег детињства показивао је духовност која је одмах привлачила пажњу – дању није напуштао храм, а ноћу се молио и читао Свето писмо. Када је завршио школе, његов стриц, архиепископ града Мира, произвео га је за свештеника.
Али оно што је овог човека учинило бесмртним нису биле високе титуле, већ неизмерна доброта која му је текла из душе. Свети Никола је био познат по дарежљивости према сиромашнима, а посебно према најмлађима. Најпознатија прича говори о сиромашном оцу који је имао три кћери. Без новца за мираз, био је приморан на тежак избор. Тада је Никола, у тишини ноћи, кроз прозор убацио врећу са златницима. Учинио је то још два пута, спашавајући све три девојке. Према једној верзији, златнике је убацио кроз димњак и они су пали у чарапе које су се сушиле – тако је настала најлепша традиција даривања деце.
У време цара Диоклецијана био је затворен у тамницу због своје хришћанске вере, али ни ту није престајао да проповеда. Ослобођен је тек за време цара Константина. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, где је страствено бранио праву веру.
Преминуо је 6. децембра 343. године, а по православном календару тог дана, односно 19. децембра, обележава се његов спомен. Његове мошти су 1096. године пренесене у Бари, у јужној Италији, гдје и данас почивају. Српски краљеви Милутин и Стефан Дечански богато су даривали ту цркву, а краљ Стефан Дечански веровао је да му је Свети Никола вратио вид.
Данас је Никољдан најраспрострањенија крсна слава у Србији. Увек пада у време Божићног поста, па се слави посном трпезом – уз обавезни славски колач, жито, свећу и вино. Свети Никола се сматра заштитником морепловаца, путника, рибара, сплавара и воденичара, али и деце, сиромашних, невино осуђених.
На овај дан, деца диљем света налазе поклоне у ципелама или чарапама. У неким крајевима традиционално се праве шарени колачи у облику птице. У Византији је на Светог Николу био обичај да се амнестирају затвореници, а у народу се верује да ће ономе ко опрости дуг на овај дан, наредна година бити плодна.
Свети Никола није само празник – то је сећање на човека који је показао да највећа снага није у богатству или моћи, већ у тихој доброти, у руци пруженој у тами, у поклону датом без тражења хвале. У његовом лику се огледају најлепше хришћанске вредности: милосрђе, скромност, безусловна љубав према ближњим.
И зато, док данас запале свеће у нашим домовима, сетимо се да светлост не сија само са воска – већ из срца које зна да подели. Срећан Никољдан!