Kad decembarsko jutro jedva svane, a nisko nebo se nad Srbijom nadvije u sivilu zimskog posta, širom zemlje pale se sveće u hramovima i domovima. Danas je Sveti Nikola – dan kada se pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste, kako narod voli da kaže.
Sveti Nikola je rođen u grčkoj koloniji Patari, u maloazijskoj provinciji Likiji oko 270. godine nove ere. Od najranijeg detinjstva pokazivao je duhovnost koja je odmah privlačila pažnju – danju nije napuštao hram, a noću se molio i čitao Sveto pismo. Kada je završio škole, njegov stric, arhiepiskop grada Mira, proizveo ga je za sveštenika.
Ali ono što je ovog čoveka učinilo besmrtnim nisu bile visoke titule, već neizmerna dobrota koja mu je tekla iz duše. Sveti Nikola je bio poznat po darežljivosti prema siromašnima, a posebno prema najmlađima. Najpoznatija priča govori o siromašnom ocu koji je imao tri kćeri. Bez novca za miraz, bio je primoran na težak izbor. Tada je Nikola, u tišini noći, kroz prozor ubacio vreću sa zlatnicima. Učinio je to još dva puta, spašavajući sve tri devojke. Prema jednoj verziji, zlatnike je ubacio kroz dimnjak i oni su pali u čarape koje su se sušile – tako je nastala najlepša tradicija darivanja dece.
U vreme cara Dioklecijana bio je zatvoren u tamnicu zbog svoje hrišćanske vere, ali ni tu nije prestajao da propoveda. Oslobođen je tek za vreme cara Konstantina. Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, gde je strastveno branio pravu veru.
Preminuo je 6. decembra 343. godine, a po pravoslavnom kalendaru tog dana, odnosno 19. decembra, obeležava se njegov spomen. Njegove mošti su 1096. godine prenesene u Bari, u južnoj Italiji, gdje i danas počivaju. Srpski kraljevi Milutin i Stefan Dečanski bogato su darivali tu crkvu, a kralj Stefan Dečanski verovao je da mu je Sveti Nikola vratio vid.
Danas je Nikoljdan najrasprostranjenija krsna slava u Srbiji. Uvek pada u vreme Božićnog posta, pa se slavi posnom trpezom – uz obavezni slavski kolač, žito, sveću i vino. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca, putnika, ribara, splavara i vodeničara, ali i dece, siromašnih, nevino osuđenih.
Na ovaj dan, deca diljem sveta nalaze poklone u cipelama ili čarapama. U nekim krajevima tradicionalno se prave šareni kolači u obliku ptice. U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se amnestiraju zatvorenici, a u narodu se veruje da će onome ko oprosti dug na ovaj dan, naredna godina biti plodna.
Sveti Nikola nije samo praznik – to je sećanje na čoveka koji je pokazao da najveća snaga nije u bogatstvu ili moći, već u tihoj dobroti, u ruci pruženoj u tami, u poklonu datom bez traženja hvale. U njegovom liku se ogledaju najlepše hrišćanske vrednosti: milosrđe, skromnost, bezuslovna ljubav prema bližnjim.
I zato, dok danas zapale sveće u našim domovima, setimo se da svetlost ne sija samo sa voska – već iz srca koje zna da podeli. Srećan Nikoljdan!