Mi ne možemo detetu, koje je bilo dobro i fino, da zbog toga damo sve petice. A onda, samo zato što je imalo sve petice, ono može da se upiše u koju god školu da hoće.
On je sad Vukovac. Završio je osnovnu školu, pa je Vukovac. Šta to znači Vukovac? Vukovac znači da je on bio vredan do svoje 15. godine života. Dete se razvija i emocionalno i intelektualno. Da li će ono biti zainteresovano za iste stvari kao i do 15. godine, mi to ne znamo.
Mi se rugamo onima koji idu kod astrologa i vračara, a sami organizujemo prijemne ispite. Detetu ocenjujemo znanje koje je ono prikupilo i sad je nama to nekakav garant za njegovu budućnost.
Nijedna ustanova do danas nije vodila računa o tome šta je bilo s Vukovcima posle 10 godina od završetka osnovne škole. Šta su studirali, šta su završili, gde su?
Nijedna osnovna škola nije vodila računa o svojim Vukovcima, o tome kako su se snašli u srednjoj školi – niko o tome ne vodi računa, niko to naučno ne istražuje. Dakle, niko ozbiljno ne shvata ono što radi u školi. A to bi trebalo da bude je ozbiljan posao.
Ja sam sam se upisao u školu kad nije bilo prijemnih ispita. I hvala Bogu da nisam polagao, ko zna kako bih prošao.
U moje vreme neko upiše npr. medicinu, u drugoj godini mu ne ide, ode na istoriju i postane uspešan. A znam generacije koje su polagale sa odličnim ocenama te prijemne ispite i ima među njima neuspešnih ljudi.
Reći za nekoga da će biti odličan stručnjak zato što sada ima dobre ocene je isto kao ići kod babe vračare. E, to je problem škole. Za dete do 15. godine nije toliko važno šta zna i koliko zna, bitno je kako će se razviti. Bitno je da ono što dete nauči deluje podsticajno na njega, da ga inspiriše na neka razmišljanja, da razvija moždane ćelije. Ako tražimo previše od deteta to može da unazadi njegov razvoj.
Škole bi trebalo više da rade na istraživačkom planu vezano za psihološki razvoj dece, da vidimo šta mi to radimo sa našom decom.
Prof. dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar