Сви проблеми онлајн наставе у Србији

Иако је непосредна настава најбољи облик наставе, а настава на даљину добра допуна класичне наставе, школски систем у Србији ипак функционише, оценила је гостујући у Јутарњем програму Миленија Симић Миладиновић, новинарка Политике, која прати просвету.

Миленија Симић Миладиновић наводи да је још раније указивано да је прелазак на онлајн наставу најлошији модел, али да су с друге стране надлежни уверавали да је систем за такав начин рада апсолутно спреман. Прва недеља ће тек показати колико је ситуација на терену заиста добра.

“Различита су искуства. Јесу се школе определиле за системе управљања учењем, али колико ће оне бити у могућности да са тим системима које имају и располажу омогуће једнако образовање, једнаке могућности за сву децу, то ће се тек видети”, каже Симић Миладиновићева.

Она подсећа да је већина учитеља одлучна да деца не изгубе ниједан час и да су врло посвећени, пожртвовани, као и да прихватају да раде прековремено.

“Имамо учитељице које у првој смени раде са својим одељењем, прво са једним групом, па са другом, па са оном децом која су родитељском одлуком на онлајн настави, а да онда у поподневној смени мењају своју колегиницу која је на боловању из оправданих разлога због ковида. Раде од јутра до сутра”, истиче новинарка Политике.

Према њеним речима, у овом тренутку сви раде где стигну, па су директори школа који све организују прави хероји.

Немају сви ђаци исте услове за учење

Иако званична статистика потврђује да највећи број ученика има могућност да испрати наставу на даљину, питање је колико је систем у могућности да обезбеди свим ђацима једнаке услове за школовање.

“Имамо ђаке који носе са собом лаптоп по дворишту, тражећи сигнал за интерет не би ли послали одговор својим учитељима и наставницима у гугл учионицу. Дакле, питање је колико је систем у могућности да обезбеди свим ђацима једнаке услове за школовање. Можда ће већина моћи да прати оналајн наставу користећи сва расположива средства, али имаћемо и ону децу која можда немају ни телевизор у кући, којој ће наставници морати да припреме штампане материјале, који ће такође у писаној форми одговарати на захтеве својих наставника или ће разговарати с њима телефоном”, истиче Миленија Симић Миладиновић.

Треба узети у обзир колико је породица у Србији у којима има више ученика, јер у овом тренутку треба сви да буду у реалном времену у својим онлајн учионицама, као и да ли деца имају техничке могућности, да ли имају простора да се склоне у своју собу.

“Замислимо ситуацију да су у породици два просветна радника која морају са својим ђацима да буду на вези, дакле ту ће бити потешкоћа”, додаје Симић Миладиновићева.

Да ли ће сви ђаци бити оцењени?

До краја првог полугодишта остале су још три недеље, што није много и не треба се чудити што неки наставници већ закључују оцене.

“Прво полугодиште је драстично скраћено. Прво тромесечје је трајало десет недеља, друго траје свега пет, од тога имамо три пред нама које ће бити онлајн. Наставници су на основу непосредног рада с децом, на основу онлајна имали довољно времена да изведу оцене, а да би се извела закључна оцена, узимају се у обзир све те оцене”, навела је наша саговорница и додала да ће бити сигурно ученика који због одсуства не могу да буду оцењени.

Миленија Симић Миладиновић закључује да је реч о крајње атипичном полугодишту у раљама епидемије и да ће рупа у знању бити, али да ће моћи да се надокнаде кад се ђаци врате у школске клупе.

Извор: РТС