Нa прсте могу да се изброје учесници општинских такмичења из књижевности у целој Србији који су протеклог викенда успели да освоје 16 од 20 бодова и тако се пласирају на градска и окружна такмичења. Ништа мање него деца, остали су затечени и наставници српског језика и књижевности када су видели колико су тешка питања на која треба да одговоре ученици седмог и осмог разреда.
Горњи Милановац, Чачак, Нови Сад, Неготин, Пожаревац, Велика Плана, Смедеревска Паланка, Шабац, Аранђеловац, Панчево – само су неки од градова у којима ниједан ђак није, према првобитним критеријумима, успео да се пласира на окружно такмичење. На крају дана, у суботу, када су тестови Књижевне олимпијаде прегледани и када у већини општина деца нису „пребацила“ 12 или 13 бодова, стигла је инструкција организатора, Друштва за српски језик и књижевности, да се праг за пролаз на следећи ниво такмичења осмацима спусти на 12, а седмацима на 11 од 20 бодова.
На треће питање теста за седми разред нико није знао да одговори. Тражен је податак од кога је Вук Караџић забележио „Златну јабуку и девет пауница“. Тачан одговор – од Груја Механџића. Пошто није било ниједног тачног одговора у целој Србији, током дана одлучено је да се праг за седми разред спусти на 15 бодова. До краја дана, летвица је још једном спуштена.
– Заиста није нужно да деца, чак ни за ниво такмичења, уче такве ствари и да памте име Груја Механџића. Такве податке зна и мало који професор – каже за „Новости“ наставница која је имала такмичаре у Београду. – Питали су их које године је рођен и умро Свети Сава, а ни историјски извори нису једногласни у томе о којим годинама је реч. Кад смо се жалили, одлучили су да допуне кључ за оцењивање и признају различите одговоре. Једноставно, деца су била под великим стресом због самог такмичења, а тест их је потпуно шокирао. То су све добри ђаци, припремали су се, а онда су погледали задатке и схватили да на половину питања не знају да одговоре.
Наставници тврде да је и прегледање тестова било компликовано, па су током дана стигле допуне „кључа“ и нови одговори који могу да буду признати.
У Друштву за српски језик објашњавају да су питања слали наставници „практичари“. То је била новина ове године и није се показала као успешна.
– Хтела сам да направим експеримент, да наставници сами пошаљу задатке на теме које раде са ученицима, а онда смо на основу тих задатака направили композицију теста. Испало је да су наставници, из жеље да се покажу као добри састављачи, преценили ученичке могућности – објашњава за „Новости“ проф. др Зона Мркаљ, председница Друштва за српски језик и књижевност. – Нећемо ићи на штету деце. Када стигну резултати из целе Србије, уколико се испостави да је мањи број осмака прошао на следећи ниво, онда ћемо и њима границу спустити на 11 бодова. Задаци за следећи ниво такмичења биће прилагођенији.
Вољу и ентузијазам доводе у питање
– Ово је врло демотивишуће и за децу и за нас – коментар је једне од наставница. – Мали број ученика је заинтересован за такмичења, а оваквим потезима и њихову вољу доводимо у питање. Они од такмичења имају корист само ако у осмом разреду освоје награду на републичком нивоу, па им то доноси бодове на малој матури. Наставници учествују из чистог ентузијазма. Припреме, радне суботе, а све то радимо потпуно бесплатно.
Аутор: И. Мићевић
Извор: Новости