Na prste mogu da se izbroje učesnici opštinskih takmičenja iz književnosti u celoj Srbiji koji su proteklog vikenda uspeli da osvoje 16 od 20 bodova i tako se plasiraju na gradska i okružna takmičenja. Ništa manje nego deca, ostali su zatečeni i nastavnici srpskog jezika i književnosti kada su videli koliko su teška pitanja na koja treba da odgovore učenici sedmog i osmog razreda.
Gornji Milanovac, Čačak, Novi Sad, Negotin, Požarevac, Velika Plana, Smederevska Palanka, Šabac, Aranđelovac, Pančevo – samo su neki od gradova u kojima nijedan đak nije, prema prvobitnim kriterijumima, uspeo da se plasira na okružno takmičenje. Na kraju dana, u subotu, kada su testovi Književne olimpijade pregledani i kada u većini opština deca nisu „prebacila“ 12 ili 13 bodova, stigla je instrukcija organizatora, Društva za srpski jezik i književnosti, da se prag za prolaz na sledeći nivo takmičenja osmacima spusti na 12, a sedmacima na 11 od 20 bodova.
Na treće pitanje testa za sedmi razred niko nije znao da odgovori. Tražen je podatak od koga je Vuk Karadžić zabeležio „Zlatnu jabuku i devet paunica“. Tačan odgovor – od Gruja Mehandžića. Pošto nije bilo nijednog tačnog odgovora u celoj Srbiji, tokom dana odlučeno je da se prag za sedmi razred spusti na 15 bodova. Do kraja dana, letvica je još jednom spuštena.
– Zaista nije nužno da deca, čak ni za nivo takmičenja, uče takve stvari i da pamte ime Gruja Mehandžića. Takve podatke zna i malo koji profesor – kaže za „Novosti“ nastavnica koja je imala takmičare u Beogradu. – Pitali su ih koje godine je rođen i umro Sveti Sava, a ni istorijski izvori nisu jednoglasni u tome o kojim godinama je reč. Kad smo se žalili, odlučili su da dopune ključ za ocenjivanje i priznaju različite odgovore. Jednostavno, deca su bila pod velikim stresom zbog samog takmičenja, a test ih je potpuno šokirao. To su sve dobri đaci, pripremali su se, a onda su pogledali zadatke i shvatili da na polovinu pitanja ne znaju da odgovore.
Nastavnici tvrde da je i pregledanje testova bilo komplikovano, pa su tokom dana stigle dopune „ključa“ i novi odgovori koji mogu da budu priznati.
U Društvu za srpski jezik objašnjavaju da su pitanja slali nastavnici „praktičari“. To je bila novina ove godine i nije se pokazala kao uspešna.
– Htela sam da napravim eksperiment, da nastavnici sami pošalju zadatke na teme koje rade sa učenicima, a onda smo na osnovu tih zadataka napravili kompoziciju testa. Ispalo je da su nastavnici, iz želje da se pokažu kao dobri sastavljači, precenili učeničke mogućnosti – objašnjava za „Novosti“ prof. dr Zona Mrkalj, predsednica Društva za srpski jezik i književnost. – Nećemo ići na štetu dece. Kada stignu rezultati iz cele Srbije, ukoliko se ispostavi da je manji broj osmaka prošao na sledeći nivo, onda ćemo i njima granicu spustiti na 11 bodova. Zadaci za sledeći nivo takmičenja biće prilagođeniji.
Volju i entuzijazam dovode u pitanje
– Ovo je vrlo demotivišuće i za decu i za nas – komentar je jedne od nastavnica. – Mali broj učenika je zainteresovan za takmičenja, a ovakvim potezima i njihovu volju dovodimo u pitanje. Oni od takmičenja imaju korist samo ako u osmom razredu osvoje nagradu na republičkom nivou, pa im to donosi bodove na maloj maturi. Nastavnici učestvuju iz čistog entuzijazma. Pripreme, radne subote, a sve to radimo potpuno besplatno.
Autor: I. Mićević
Izvor: Novosti