Kад видим на улици оца како носи бебу, насмешим се од радости и блаженства. То су прави људи. Они чувају светињу породице, јер су добри очеви
Већ неколико година међу нама више није књижевник, новинар и легендарни проналазач из култне серије „Фазони и форе“ Радивој Раша Попов. Ево неколико цитата из његових последњих интервјуа.
– Деца су данас паметнија, а свет трагичнији. Није добро ово време, има много дивљаштва на све стране. Светски политичари говоре лажи, започињу нове ратове, свађају се као пиљарице на пијаци, а нису нарочито ни културни ни образовани. На сваком кораку се дешавају ружне ствари
– Kао дечак сам био задивљен „Гуливеровим путовањима“, обожавао Жила Верна. Ретко ко зна да је он написао и роман „Дунавски разбојници“, а и ја сам га прочитао тек када сам имао 50 година.
У Верново време Земун је, а не Београд, био познати европски град, са прелепим шеталиштем, корзоом, дамама одевеним у кринолине
– У књизи сам о Ђоковићу рекао: „Kад Новак побеђује, болесници оздрављају. Kада сам два пута оперисао рак, највећу радост ми је причињавала Новакова победа. Новака треба прописивати као лек у свакој терапији.“
– Kад видим на улици оца како носи бебу, насмешим се од радости и блаженства. То су прави људи. Они чувају светињу породице, јер су добри очеви. Kад мајка носи бебу, то се подразумева.
Уносећи биране мисли Марије Монтесори у своју књигу сазнао сам да за разлику од мушкараца жене поседују изванредан дар за планирање и организацију. Обично се мисли да су главни планери у друштву мушкарци, а то је заблуда. Она и породицу држи на окупу, негује је, подиже
– Нестао је чувени београдски либерализам, појавиле су се десничарске диктаторијалне сподобе, па данас интелектуалцу не прети идеолошка комисија Савеза комуниста, већ разни опскуранти.
Још у моје време било је приметно да високи интелектуалци долазе из провинције, да провинција рађа геније.
– Моја најновија књига песама зове се „Живот је сладак, брате, ко би желео на гробље да га прате.“ У Лондону сам видео тај натпис. Треба наћи задовољство у малим стварима
– Свако вече сам сину и ћерки из главе причао бајке. Бар 1.000 сам испричао ћерки, исто толико сину, а унуцима мало мање, јер су били далеко. У томе смо подједнако уживали – и они и ја.
– Волим да одем у кафану на Палилуској пијаци, ту ручам. А када штедим – онда једем чварке. Пре неки дан сам чуо једног „говорника“ како каже: „Толико су сиромашни да ни за чварке немају“. Ових дана их баш једем, па изгледа да сам дошао до пензионерског сиромаштва. Шта ћу кад волим чварке. Па, ја сам Лала из Баната
Извор: Вечерње новости