И таман кад помислим да смо дотакли дно…

фебруар 11, 2017

На нашу имејл адресу стигло је писмо колеге (или колегинице) из Ниша које вам у целини преносимо:
Нисам просветни радник. Више не. Кратак период свог живота радила сам тај посао и то памтим као леп, изазован и одговоран позив. Није ми било напорно, напротив, уживала сам. Али се нисам у том послу видела на дуже стазе и једноставно сам кренула другим путем. Пола моје ближе фамилије је у просвети и некако сам и даље, хтела то или не, део целе те приче.
Стицајем истих околности пратим све што се дешава и сваки пут кад помислим „Е, то је то, ово је крај. Понизили су просвету и уништили наставнички позив.” неко или нешто ме демантује и схватим да, у овој држави, увек може горе.
Сада, кад двојица људи којима су одузете лиценце за рад због оптужби којих су у међувремену ослобођени, правду траже гладујући на хладном асфалту испред зграде у коју улазе сви они који су одговорни за то што им се дешава, ја имам неколико питања. Можда није моје да их поставим, али ћу то учинити:
– Како смо дошли до тога да професори, академски грађани, они који нашу децу изводе на пут, морају да гладују да би њихов проблем био примећен?
– Како смо дошли до тога да, чак ни тада, они нису главна вест у свим медијима?
– Како је могуће да на ово сви, баш сви – ЋУТЕ?
– Кад смо пропали толико да се уопште догоди да неко буде ослобођен оптужби, а да му се притом не врати и посао и надокнада за претрпљен стрес, већ му уместо тога краду комад стиропора на којем лежи тражећи правду?
– Ко је крив за то што су нам школе политизоване, а радна места резервисана унапред?
– Како је могуће да пуна два дана људи гладују, да одговорни јавно признају да постоји правни проблем, а да их НИКО не позове на разговор?
– Како је могуће да ниједан синдикат не реагује?
– Како је могуће, бивше колеге, да испред зграде Владе нема хиљаде нас, родитеља, наставника, ученика, да подрже ове храбре људе у борби за правду?
– Како је могуће да су друштвене мреже препуне подршке штрајкачима из свих градова Србије, али само неколицина их обилази?
– Како је могуће да, драги наставници, у просвети увек, па и сад, влада разједињеност?
– На крају, како мислите да нам свима буде боље, ако се понашамо као да нам је овако баш добро?
 
М. Филиповић, Ниш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


4 коментара на "И таман кад помислим да смо дотакли дно…

  1. Marija каже:

    Svaka je na mestu! Bravo!

  2. Помоћно и техничко особље није део образовног система каже:

    Који синдикати! Мноштво наставника није у синдикату. Помоћно и техничко особље по школама као чланови синдиката просветних радника попуњава место председника синдиката и подршка је директиру школе за мандат, углавном у мањим школским срединама којих у Србији има много.
    У време штрајкова просветних радника најчешће због зараде помоћно и техничко особље и не штрајкује него често оговара наставнике. Говоре да не виде потребу за штрајком пошто је њихова плата на минималцу. У дослиху су са директором школе. Они нису део образовног процеса. Њих треба издвојити из буџета просветних радника. Њихово финансирање и радно ангажовање треба да организује неко привредно друштво или предузетник на нивоу општине или града, а у буџет просвете треба укључити предшколске установе уместо помоћног и техничког особља. Треба исправити грешке из прошлости. Помоћно и техничко особље нека се синдикално организује на нивоу општине или града ван синдиката просветних радника и надокнаду за свој рад треба да наплаћује од свог послодавца предузетника или привредног друштва код кога имају радни однос а у школи обављају само услуге око одржавања школе!

    1. Samotnjak каже:

      Da li je moguće da je pomoćno i tehničko osoblje krivo što nastavnici ne žele da budu članovi sindikata i da se sindikalno organizuju? Komentar vam nije na mestu.Što su vam krivi zaposleni čije su plate duplo manje od plata nastavnika koji žele da im neko DRUGI reši goruće probleme u prosveti? Krivi sekretari,računovodje domari,kuvarice i čištace. Ma dajte,molim vas.Umesto empatije prema kolegama,pre svega prema ljudima,pokazujete koliko ste frustrirani i nesposobni.

  3. Професор каже:

    Мени само није јасно како може директор КОЈИ НЕМА ЛИЦЕНЦУ ДА ИСТУ ОДУЗМЕ НАСТАВНИКУ који је има.Можда ја ово и не разумем правилно,али знам да у просвети одавно многе ствари не разумеју ни они који их осмишљавају.Све ми се чини да су многи залутали у просвету и од њих се просвета не види.Ово као допуна да “sekretari,računovodje domari,kuvarice i čištace” и нису просветни радници ,ма колико их истина погађала.Очито је да се сваког дана “рађају нови и до сада скривани проблеми”.Време ће показати.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама