TEMPER TANTRUMI, noćna mora svakog roditelja, a još gore ako ih muka zadesi na javnom mestu. Dete se zaista ponaša kao da ga je zaposela neka „mračna“ sila i čini nam se, kao da mu je jedini cilj da nam napakosti tim bezobraznim, razmaženim ponašanjem. Urla, vrišti, besni, bacaka se, telo mu podrhtava kao u transu usled plača i neopisivog besa. Nekooperativno je i ne pristaje ni na šta. Deluje kao da niko i ništa ne može da ga umiri.
Međutim, da li je dete zaista bezobrazno i razmaženo i želi voljno da nam napakosti? Šta je u osnovi temper tantruma?
Temper tantrum je RAZVOJNI FENOMEN, koji se javlja na uzrastu od 2- 5 godina, naročito kod dece sa visokim nivoom psihičke energije. On je pokušaj oslobađanja emocionalne energije koja je suviše jaka i sa kojom njegov sistem u razvoju ne može da se nosi na adekvatniji način. Ono što mi vidimo kao loše ponašanje, je legitimna nesposobnost deteta za primereniju ekspresiju emocija u ranom senzitivnom periodu. Dete se tek uči sposobnosti samoregulacije, neokorteks je u fazi razvoja i na snazi je limbički sistem (emocionalni mozak).
Dete je u tom periodu sposobno da u jednom trenutku doživljava isključivo jednu emociju i ima slabu sposobnost samoregulacije, te mu je potrebna regulacija od spolja (od strane roditelja). Vremenom će ono ovu sposobnost internalizovati, ali do tada roditelj je taj koji treba da ostane pribran i da PODNESE detetovo stanje i pomogne mu uz zagrljaj i svoje prisustvo(da autentično bude tu) da se dete reguliše.
Određena situacija, podigla je kod deteta više emocija, i ono ne može da ih obradi. Sposobno je samo za jednu. Ulazi u stanje hiperrazdražljivosti i to doživljava kao čist užas. Kao da ga je zaista spopalo nešto, čega ne može da se oslobodi. Ostaje zaglavljeno u tom stanju i ne može samo da povrati balans.
To je kao da smo previše utikaca gurali u šteker dok nije zablokirao, usled pojačanog napona.
Dragi roditelji, sledeći put kada vaše dete upadne u ovakvo stanje, a ono je zaista nešto što mu se desi, što nadjačava njegove razvojne kapacitete, pokušajte da se stavite u njegove cipelice.
Ne treba mu kazna ili ignorisanje, već vaše saosećanje, prisustvo i pomoć da se umiri. Teško je, i trebaće vremena da se prevaziđu tantrumi, ali uz vašu pomoć ih neće potisnuti, već će ih prorađivati do sve veće EMOCIONALNE ZRELOSTI.
Ovo naravno ne znači da će dobiti sve što poželi da bi se umirilo. Ne, granice će se postavljati, ali ćete emocionalno biti uz dete kako bi prevazišlo određenu razvojnu fazu na najbezbolniji način.
Nađa Šarenac