Дефиниција равноправности полова каже да је родна равноправност „концепт који значи да сва људска бића имају слободу да развијају личне способности и праве изборе без ограничења наметнутих строгим родним улогама; да се различито понашање, жеље и потребе жена и мушкараца у једнакој мери узимају у обзир, вреднују и подржавају.“
Када погледате саму дефиницију она и не говори много јер оставља доста простора за лична тумачења шта то значи „у једнакој мери вредновати и подржавати“.
У нашем разноликом друштву положај жене је у великој мери и даље далеко од „равноправног“. Нема никакве сумње да је он много повољнији него пре 50, 30, па и 20 година, али је веома важно да разумемо шта значи бити РАВНОПРАВАН. Не кроз некакве дефиниције, већ кроз конкретне примере из свакодневног живота једне жене у Србији.
Чула сам много пута у свом окружењу, али и од потпуно непознатих жена на друштвеним мрежама, како су оне срећне јер њиховим мужевима није тешко ни да усисају, ни да оперу суђе, ни да причувају бебу. „Хоће он да помогне. Стварно не могу да се жалим.“, кажу.
Као супруга и мајка двоје деце, могу да кажем да мој муж и ја нисмо баш равноправни. И да, добрим делом сам сама за то одговорна. Ја и моја потреба да све држим под контролом. Мој муж има део кућних послова које обавља, а које ја заиста никад не радим. И то НЕ ЗОВЕМ помоћ. Ја, с друге стране, имам свој део. Он не кува, ја не усисавам. Он не зна да укључи машину за веш, ја не знам да ушијем дугме. Он је то научио у војсци. Али, погодите шта? Као РОДИТЕЉИ, нисмо равноправни. Иако успављује децу, спрема им доручак, пере зубе, чита приче, игра се. И кад погледам породице у свом окружењу, младе и еманциповане парове, могу рећи да не познајем равноправне.
Ево теста, па проверите:
Да ли муж брине о томе који је следећи рођендан по реду на који треба да идете и шта ћете купити?
Да ли муж брине о томе кад је приредба у вртићу и шта је потребно за костим?
Да ли муж брине о томе да се скупи новац за играчке за вртић, за поклон васпитачици…?
Да ли муж брине о новогодишњим поклонима, кремама за сунчање, редовној посети зубару, о томе да ли је време да се замени постељина на кревецу… (Мој не би приметио да три месеца не променим)
Да ли води рачуна о томе имају ли деца довољно чарапица, треба ли им нов ранац за ову школску годину, да ли имају чист веш за предстојећу рекреативну наставу, свечану кошуљу за свадбу на коју треба да идете следећег месеца?
Да ли правите списак за набавку или он то може сам? Зна ли који детерџент за веш треба да купи, ако му не кажете?
Кад је дете болесно, да ли једнако узимате боловање, некад мама, некад тата?
Ако је одговор на већину питања да, честитамо, онда сте ви један од ретких равноправних родитељских парова!
Рећи ће неко сад, можда, да он брине о новим гумама на аутомобилу, регистрацији и сервису. А да, замени и сијалицу кад треба. Али нећемо се, ваљда, претварати да је брига о аутомобилу и мењање сијалице једном годишње исто што и брига о деци?
У многим случајевима равноправности нема јер мушкарац није спреман да равноправно допринесе. Међутим, немали је број и оних који би можда и ускочили кад би се од њих то тражило, али су се ипак мудро повукли јер су жене одлучиле да преузму кормило бриге о дому.
Лично сам схватила да многе ствари не умем да препустим јер се плашим да неће бити обављене добро, по мојим критеријумима. Мој је избор да прихватим неравноправност, али ако тражите савет – ви бирајте другачије. Мени не иде :).