Definicija ravnopravnosti polova kaže da je rodna ravnopravnost “koncept koji znači da sva ljudska bića imaju slobodu da razvijaju lične sposobnosti i prave izbore bez ograničenja nametnutih strogim rodnim ulogama; da se različito ponašanje, želje i potrebe žena i muškaraca u jednakoj meri uzimaju u obzir, vrednuju i podržavaju.”
Kada pogledate samu definiciju ona i ne govori mnogo jer ostavlja dosta prostora za lična tumačenja šta to znači “u jednakoj meri vrednovati i podržavati”.
U našem raznolikom društvu položaj žene je u velikoj meri i dalje daleko od “ravnopravnog”. Nema nikakve sumnje da je on mnogo povoljniji nego pre 50, 30, pa i 20 godina, ali je veoma važno da razumemo šta znači biti RAVNOPRAVAN. Ne kroz nekakve definicije, već kroz konkretne primere iz svakodnevnog života jedne žene u Srbiji.
Čula sam mnogo puta u svom okruženju, ali i od potpuno nepoznatih žena na društvenim mrežama, kako su one srećne jer njihovim muževima nije teško ni da usisaju, ni da operu suđe, ni da pričuvaju bebu. “Hoće on da pomogne. Stvarno ne mogu da se žalim.”, kažu.
Kao supruga i majka dvoje dece, mogu da kažem da moj muž i ja nismo baš ravnopravni. I da, dobrim delom sam sama za to odgovorna. Ja i moja potreba da sve držim pod kontrolom. Moj muž ima deo kućnih poslova koje obavlja, a koje ja zaista nikad ne radim. I to NE ZOVEM pomoć. Ja, s druge strane, imam svoj deo. On ne kuva, ja ne usisavam. On ne zna da uključi mašinu za veš, ja ne znam da ušijem dugme. On je to naučio u vojsci. Ali, pogodite šta? Kao RODITELJI, nismo ravnopravni. Iako uspavljuje decu, sprema im doručak, pere zube, čita priče, igra se. I kad pogledam porodice u svom okruženju, mlade i emancipovane parove, mogu reći da ne poznajem ravnopravne.
Evo testa, pa proverite:
Da li muž brine o tome koji je sledeći rođendan po redu na koji treba da idete i šta ćete kupiti?
Da li muž brine o tome kad je priredba u vrtiću i šta je potrebno za kostim?
Da li muž brine o tome da se skupi novac za igračke za vrtić, za poklon vaspitačici…?
Da li muž brine o novogodišnjim poklonima, kremama za sunčanje, redovnoj poseti zubaru, o tome da li je vreme da se zameni posteljina na krevecu… (Moj ne bi primetio da tri meseca ne promenim)
Da li vodi računa o tome imaju li deca dovoljno čarapica, treba li im nov ranac za ovu školsku godinu, da li imaju čist veš za predstojeću rekreativnu nastavu, svečanu košulju za svadbu na koju treba da idete sledećeg meseca?
Da li pravite spisak za nabavku ili on to može sam? Zna li koji deterdžent za veš treba da kupi, ako mu ne kažete?
Kad je dete bolesno, da li jednako uzimate bolovanje, nekad mama, nekad tata?
Ako je odgovor na većinu pitanja da, čestitamo, onda ste vi jedan od retkih ravnopravnih roditeljskih parova!
Reći će neko sad, možda, da on brine o novim gumama na automobilu, registraciji i servisu. A da, zameni i sijalicu kad treba. Ali nećemo se, valjda, pretvarati da je briga o automobilu i menjanje sijalice jednom godišnje isto što i briga o deci?
U mnogim slučajevima ravnopravnosti nema jer muškarac nije spreman da ravnopravno doprinese. Međutim, nemali je broj i onih koji bi možda i uskočili kad bi se od njih to tražilo, ali su se ipak mudro povukli jer su žene odlučile da preuzmu kormilo brige o domu.
Lično sam shvatila da mnoge stvari ne umem da prepustim jer se plašim da neće biti obavljene dobro, po mojim kriterijumima. Moj je izbor da prihvatim neravnopravnost, ali ako tražite savet – vi birajte drugačije. Meni ne ide :).