Jessica Dimas је по занимању списатељица, а писмо које је написала свом сину сигурно ће дирнути сваку маму. Док смо приређивали писмо, неколико пута нам је натерало сузе на очи. Можда ће и вама…
„Ти се нећеш сећати оне ноћи када сам сама лежала у болници, у настрашнијим и уједно најдивнијим боловима, посматрала месец и тихо шапутала, теби и себи: „Можемо ми ово!“
Ти се нећеш сећати како си ме погледао само неколико секунди након што си дошао на овај свет, као ни мене која те привлачим на своје груди и шапућем ти на увце „Здраво, душо.“
Ти се нећеш сећати како си, као чаробним штапићем, излечио мој сломљени дух. Како си зацелио моје срце. Испунио мој живот. Била сам тако изгубљена пре него што сам те добила, а ти си ме поново саставио.
Ти се нећеш сећати како сам те поносно гледала где год да смо ишли. Мени си увек био најлепши дечак у просторији. Увек и свуда.
Ти се нећеш сећати како су ме, као ништа друго на свету, засмејавале све глупости које си правио. Још кад си био скоро беба видела сам како дивно срце имаш.
Ти се нећеш сећати како сам ти чешљала косу и склањала је с чела и како би ме тада гледао. Без иједне речи, наше душе су се додиривале и једна другој говориле оно што речи никада не би умеле да кажу.
Ти се нећеш сећати ни бескрајних игри голицања које смо највише волели, ни тога како сам увек варала да бих те држала што ближе себи и могла да то слатко лице прекријем пољупцима.
Нећеш се сећати свих оних ноћи када сам одлазила на спавање и осећала бескрајни страх због тога што сам мајка. Да ли сам довољно добра? Да ли сам забрљала безброј пута већ до сада? Да ли сам ја у стању да будем онаква мајка каква је теби потребна, какву заслужујеш?
Нећеш се сећати како ми је срце сваки пут треперило, и сваки пут по мало расло када би ти прошао неку важну прекретницу. Ни сањала нисам да се нечијој срећи и успеху могу толико радовати!
Ти се нећеш сећати како сам твоја сићушна стопала држала у рукама и замишљала како ће једног дана порасти, постати већа од мојих, и како ћу морати да их пустим да оду…
Ти се нећеш сећати, али ја хоћу…. чуваћу те успомене у свом срцу за нас обоје.“
Извор: Pulptastic
Divno…preemotivno…dozivela sam svaku njenu rec….zato sto sam sve to svojim srcem osetila,i dalje osecam….
Kada sam moje voljeno cudo prvi put videla,moje srce je naraslo kao KUCA!
Do tada,nisam ni znala,da sam sposobna za toliku kolicinu ljubavi!!!♡
Toliku kolicinu da dam-i isto toliku da primim! 🙂
Da,meni je moj Strahinja najlepsi,naj,naj….
njegovo nezno srculence je preveliko……
Hvala Ti Boze,sto sam blagoslovena ovim predivnim bicem! 🙂 ♡♡♡
Dok nisam rodila dijete nisam znala koliko mogu voljeti! Nit’ veceg bola, nit’ brzeg zaborava. To je nesto najljepse, iskrena ljubav. Ova prica mi je natjerala suze na oci, sjedim pored krevetica i gledam svoje cedo kako pajki, a suze same idu…ona se toga nece sjecati…
Prelepo super jako lepo sin mi se rasplakao kao i ja
Sinovi su … Nesto posebno. Krecem u bolnicu na dva dana, radi ispitivanja, jer cekamo devojcicu i pozdravljamo se i dok delimo poljupce sin mi sapne- Zao mi te mama. I da mi figuricu betmena da me cuva dok sam tamo.
Bravo! To je vec vaspitanje!