Jessica Dimas je po zanimanju spisateljica, a pismo koje je napisala svom sinu sigurno će dirnuti svaku mamu. Dok smo priređivali pismo, nekoliko puta nam je nateralo suze na oči. Možda će i vama…
„Ti se nećeš sećati one noći kada sam sama ležala u bolnici, u nastrašnijim i ujedno najdivnijim bolovima, posmatrala mesec i tiho šaputala, tebi i sebi: „Možemo mi ovo!“
Ti se nećeš sećati kako si me pogledao samo nekoliko sekundi nakon što si došao na ovaj svet, kao ni mene koja te privlačim na svoje grudi i šapućem ti na uvce „Zdravo, dušo.“
Ti se nećeš sećati kako si, kao čarobnim štapićem, izlečio moj slomljeni duh. Kako si zacelio moje srce. Ispunio moj život. Bila sam tako izgubljena pre nego što sam te dobila, a ti si me ponovo sastavio.
Ti se nećeš sećati kako sam te ponosno gledala gde god da smo išli. Meni si uvek bio najlepši dečak u prostoriji. Uvek i svuda.
Ti se nećeš sećati kako su me, kao ništa drugo na svetu, zasmejavale sve gluposti koje si pravio. Još kad si bio skoro beba videla sam kako divno srce imaš.
Ti se nećeš sećati kako sam ti češljala kosu i sklanjala je s čela i kako bi me tada gledao. Bez ijedne reči, naše duše su se dodirivale i jedna drugoj govorile ono što reči nikada ne bi umele da kažu.
Ti se nećeš sećati ni beskrajnih igri golicanja koje smo najviše voleli, ni toga kako sam uvek varala da bih te držala što bliže sebi i mogla da to slatko lice prekrijem poljupcima.
Nećeš se sećati svih onih noći kada sam odlazila na spavanje i osećala beskrajni strah zbog toga što sam majka. Da li sam dovoljno dobra? Da li sam zabrljala bezbroj puta već do sada? Da li sam ja u stanju da budem onakva majka kakva je tebi potrebna, kakvu zaslužuješ?
Nećeš se sećati kako mi je srce svaki put treperilo, i svaki put po malo raslo kada bi ti prošao neku važnu prekretnicu. Ni sanjala nisam da se nečijoj sreći i uspehu mogu toliko radovati!
Ti se nećeš sećati kako sam tvoja sićušna stopala držala u rukama i zamišljala kako će jednog dana porasti, postati veća od mojih, i kako ću morati da ih pustim da odu…
Ti se nećeš sećati, ali ja hoću…. čuvaću te uspomene u svom srcu za nas oboje.“
Izvor: Pulptastic
Divno…preemotivno…dozivela sam svaku njenu rec….zato sto sam sve to svojim srcem osetila,i dalje osecam….
Kada sam moje voljeno cudo prvi put videla,moje srce je naraslo kao KUCA!
Do tada,nisam ni znala,da sam sposobna za toliku kolicinu ljubavi!!!♡
Toliku kolicinu da dam-i isto toliku da primim! 🙂
Da,meni je moj Strahinja najlepsi,naj,naj….
njegovo nezno srculence je preveliko……
Hvala Ti Boze,sto sam blagoslovena ovim predivnim bicem! 🙂 ♡♡♡
Dok nisam rodila dijete nisam znala koliko mogu voljeti! Nit’ veceg bola, nit’ brzeg zaborava. To je nesto najljepse, iskrena ljubav. Ova prica mi je natjerala suze na oci, sjedim pored krevetica i gledam svoje cedo kako pajki, a suze same idu…ona se toga nece sjecati…
Prelepo super jako lepo sin mi se rasplakao kao i ja
Sinovi su … Nesto posebno. Krecem u bolnicu na dva dana, radi ispitivanja, jer cekamo devojcicu i pozdravljamo se i dok delimo poljupce sin mi sapne- Zao mi te mama. I da mi figuricu betmena da me cuva dok sam tamo.
Bravo! To je vec vaspitanje!