Марихуана или канабис је психоактивна супстанца забрањена законом, чија је употреба раширена међу младим људима широм света. Добија се из лишћа биљака Cannabis sativa или indica.
Суво лишће може да се пуши („џоинт“), додаје у храну (колачићи, гумене бонбоне), ако је у облику течности може да се користи преко е-цигарета (вејпа) или такође да се додаје у храну и пиће. Активна супстанца је ТХЦ (тетрахидроканабинол) које има значајно више у марихуани данас него пре 30 година, 7-15%, чак и 20% у сканку, који представља најјачи облик марихуане.
Према европском истраживању које је спроведено 2019. године међу ученицима првог разреда средњих школа у Србији, канабис је најчешће коришћена дрога: пробало је 7,3% ученика током дотадашњег живота, 5,6% ученика у последњих 12 месеци, а 3,2% у последњих месец дана, са нешто већом учесталошћу међу дечацима. Скоро трећина ученика имала је прилике да проба, али то није учинила, што говори о томе колико је марихуана доступна тинејџерима. С обзиром на то да је у неким европским земљама марихуана легализована за личну употребу, код младих се све више развија мишљење да она није опасна и да не изазива зависност.
ТХЦ из марихуане изазива менталне и физичке ефекте
Уколико се марихуана пуши, ефекат наступа тренутно и траје 6 или више сати, а уколико се поједе, ефекти наступају након 30 минута до сата и трају 12 или више сати.
Брзи ефекти (када је неко „урађен“ или „хај“) се испољавају еуфоријом, променом расположења, губитком осећаја за време, проблемима са размишљањем, оштећењем меморије, измењеним покретима тела. Конзумирање веће количине марихуане није животно угрожавајуће, али може да изазове мучнину, повраћање, губитак контакта са стварношћу (халуцинације, параноју), чак и психотичну епизоду и да погорша шизофренију, што доводи до све чешћег контакта са ургентним медицинским службама.
Дуготрајни ефекти се испољавају утицајем на развој мозга код тинејџера јер утиче на формирање неуронских веза, чиме се нарушавају мишљење, концентрација, памћење и учење, IQ се смањује за 8, отежана је емоционална регулација, као и доношење одлука, а доводи и до зависности. Увек имајте на уму да се мозак адолесцената развија до 25. године и да је зато осетљивији на било коју психоактивну супстанцу.
Физички ефекти се испољавају као проблеми са плућима као код пушача цигарета, убрзан је срчани рад и већи ризик за инфаркт, а код трудница које конзумирају марихуану је већи ризик за поремећаје мозга и понашања код бебе.
Уживаоци марихуане су, у целини, мање задовољни својим животом, имају лошије ментално и физичко здравље, више проблема у односима са другима, имају лошији успех у школи и чешће је напуштају.
Како препознати да дете користи марихуану
Уколико приметите да ваш тинејџер избегава обавезе у школи или кући, одустаје од активности у којима је уживао, не води рачуна о хигијени, има честе промене расположења (нпр. иритабилан је или параноидан), мења пријатеље, има проблеме са члановима породице и друговима, често лаже или нешто крије, има промене у апетиту и спавању, троши више новца него раније или има више новца, поразговарајте и видите у чему је проблем. Сви ови знаци могу да укажу на злоупотребу канабиса, и у том случају морате да потражите стручну помоћ.
Превенција као први задатак
Превенција је увек иста: будите ту за свог тинејџера, покажите љубав и разумевање без „поповања“, поставите јасне границе шта очекујете у вези коришћења било које психоактивне супстанце и будите информисани да би аргументовано могли да се борите против заблуда о коришћењу марихуане.
Аутор: Др Татјана Милошевић, педијатар