Током ванредног стања неке школе нису организовале наставу за децу са потешкоћама у учењу, тврде родитељи који су се јавили ЦИНС-у, иако су то морале да ураде. Тамо где се такозвана настава по индивидуалном образовном плану (ИОП) одвијала било је много проблема – поједини наставници нису слали задатке, деца нису добијала адекватне материјале, недостајали су технички услови да прате наставу, а родитељи замерају и што рад деце са стручним лицима није настављен, макар онлајн.
На захтев Министарства просвете, науке и технолошког развоја, школе су морале да организују наставу по ИОП-у и у ванредном стању, а наставници је требало да израде посебне материјале за ђаке којима је то потребно. Ипак, како Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) сазнаје – најмање девет основних и средњих школа су се оглушиле о ову наредбу.
Од 98 родитеља и старатеља који су одговорили на ЦИНС-ов упитник, сваки седми је навео да се настава по ИОП-у уопште не спроводи у време ванредног стања. Уместо тога, неки су материјале за рад са децом или савете добијали од удружења, личних пратилаца или дефектолога.
Већина школа које су децу оставиле без ИОП-а, наводе испитаници, за то није дала јасно образложење.
Да се настава реализује делимично рекло је 11 од 98 родитеља – њиховој деци су само неки наставници слали задатке.
Од 73 родитеља чија деца јесу наставила да се школују према за њих посебно израђеном плану, њих 57 сматра да у реализацији програма постоје проблеми.
Многи нису добили адекватне материјале, не могу да ускладе време рада и време потребно да дете савлада градиво, а нека деца немају ни техничке услове да прате наставу. Деци недостаје и рад са стручним лицима, као и лични контакт са вршњацима и наставницима.
Психолошке подршке у већини школа нема
Већини родитеља који су попунили ЦИНС-ов упитник психолошка подршка није омогућена – тако се изјаснио 71 родитељ, односно старатељ, од 98 колико је попунило упитник.
„Врло битан елемент подршке у новонасталој ситуацији је психолошка подршка родитељима деце која раде по ИОП-у, јер су ове породице у кризним временима још осетљивије“, наводи се у једном од саопштења Министарства просвете.
Са овиме се слаже Наташа Милојевић, психолошкиња и експерткиња за инклузивно образовање. Она за ЦИНС објашњава да су стручњаци ту да додатно помогну детету да се укључи у активности, да напредује и постане што самосталније.
Ако постоји континуитет у подршци родитељима, онда то само треба да се настави онлине, сматра Милојевић.
Пошто сам већ наведена као извор за поједине наводе у тексту у вези овако важне теме морам да дам неколико коментара. Јер када се неке изјаве извуку из ширег контекста реченог постају нејсне а тиме им се губи или умањује смисао. Новинарка ме је позвала да се осврнем уопштено на спровођење наставе по Индивидуалним образовним плановима током онлајн наставе навевши ми неколико резултата на основу упиника, шта могу да буду проблеми.
У тексту је наведено да се слажем са саоштењем Министарства а да ја нисам ни чула за ту препоруку. Новинарки сам рекла да сам из свог искуства пружања подршке породицама током епидемије у предшколском образовању уочила колико континуирана комуникација са породицама представља и психолошку подршку.
„објашњава да су стручњаци ту да додатно помогну детету да се укључи у активности, да напредује и постане што самосталније.“ – Навела сам у ствари да стручњаци могу да помогну једино уколико у тимском раду са наставницима раде на развијању стратегија у настави путем којих се превазилазе препреке на које наилазе деца која се образују по ИОП-у а с циљем да се укључе у наставне активности заједно са својим вршњацима а то доводи онда и до напредовања у учењу и самосталности што су и циљеви образовања. Додала бих и до осљћања припадности и самопоуздања.
„Ако постоји континуитет у подршци родитељима, онда то само треба да се настави онлине…“ – Навела сам да уколико је постојала подршка деци и породицама и пре епидемије и онлајн наставе и ако се подршка планирала и примењивала према Правилнику о ближим упутсвима за утврђивање права на индивидулани образовни план, његову примену и вредновање
(„Сл. гласник РС“, бр. 74/2018) онда не би требало да буде ни већих проблема током новонастале ситуације и онлајн наставе. Навела сам и неколико позитивних примера породица са којима сам у контакту.