У последњој клупи првог разреда гимназије седи једна девојчица са 15 предмета у распореду. Кад стигне кући биће већ 16 сати, а наредних три сата провешће учећи за сутрашњи тест и завршавајући пројекат из географије. Онда ће отићи на тренинг јер у њеној школи нема фискултурне сале у којој могу да вежбају три пута недељно, па то мора да ради после школе. Спава око шест или седам сати. Сутра поново.
Ово није изузетак. Ово је реалност хиљада деце у Србији.
Проблем који сви видимо, а нико ништа не мења
Српски образовни систем носи тежину сопствене инерције. Деценијама суштински непромењени програми, крут наставни план и отпор према било каквим реформама створили су ситуацију у којој наша деца плаћају цену. И та цена је врло конкретна.
Ново истраживање показује да сваки пети млади човек у Србији, од осам до 19 година, испуњава критеријуме за најмање један психолошки поремећај. Забрињавајуће је и да је 4,5 одсто адолесцената покушало самоубиство током свог живота.
Када прочитате ове бројке, помислите на ту девојчицу из последње клупе. Она може бити било ко. Ваша ћерка. Ваш син. Другар из клупе вашег детета.
Шта је пошло наопако?
Програми су неадекватни реалности
Основношколци уче о структури ока на нивоу који задире у озбиљно познавање офталмологије, детаљно проучавају врсте минералних стена, али често не разумеју суштину онога што су научили. Учење је постало меморизација без разумевања, такмичење са уџбеником уместо са разумевањем света око себе.
У гимназијама, ситуација постаје сурова. Природно-математички смер захтева од ученика да, поред природних наука, владају матерњим језиком, латинским и да паралелно уче два страна језика. На друштвеном смеру детаљно се проучавају математика и физика, иако би ти ученици требало да се фокусирају на друштвене науке које су одабрали као свој правац.
Систем не цени компетенције
Политички утицај у образовању доводи до ситуације где су руководећа места и кадрови често предмет расподеле, уместо да буду усмерени према стручности и способностима наставника. Резултат? Деца уче од људи који можда нису компетентни да буду наставници.
Проблем са мањком стручног кадра присутан је годинама, а школа је, са својим изазовима којих не мањка, постала непожељно место за рад. У таквој клими, тешко је очекивати да ће квалитет кадра моћи да се макар сачува, а камо ли да се поправи.
15 предмета, једно детињство
Гимназијалци у Србији имају просечно 15 предмета годишње. Сваки предмет захтева припрему, учење, разумевање. Сваки наставник задаје домаће задатке као да је његов предмет једини. Математика не зна да истовремено постоји и физика, хемија, биологија, српски, историја, географија…
А деца? Она имају 24 сата у дану. Од тога осам би требало да спавају (што често не чине), осам проводе у школи, а преосталих осам? То је за јело, дружење, одмор, хобије, одрастање.
Или, у пракси, за још учења.
Шта се дешава у њиховим главама
Када дете свакодневно живи у режиму константне евалуације, када сваки сат може бити „час за одговарање“, када викенди служе за учење, а не за одмор, њихов мозак реагује на начин на који није дизајниран да функционише.
Хронични стрес код адолесцената није исти као код одраслих. Њихов мозак је још у развоју, а кортизол – хормон стреса – омета тај развој. Међу најчешћим психолошким проблемима код ученика су симптоми анксиозности као што су трема, притисак, стрес и тескоба, као и депресивности укључујући ниско самопоштовање, лошу слику о себи, потиштеност и склоност ка самоповређивању.
Самоповређивање – сечење, гребање, ударање – постаје механизам за суочавање са преоптерећеношћу. Не зато што деца желе да себи нанесу бол, већ зато што је тај физички бол лакше контролисан и разумљив од несносног емоционалног притиска који осећају свакодневно.
Шта можемо да урадимо? За наставнике
Драге колеге,
Свесни смо да и ви радите у систему који вас не подржава довољно. Знамо да имате превише ученика у одељењима, премало времена за припрему, плату која ни изблиза није довољна компензација за тај огроман посао. Али ви сте они који виде ту девојчицу с почетка приче, сваког дана.
Квалитет пре квантитета
Уместо давања 20 задатака, размислите о пет квалитетних. Уместо захтевања памћења, инсистирајте на разумевању. Један добро схваћен концепт вреди више од десет научених напамет и заборављених након контролног.
Координација са колегама
Разговарајте са другим предметним наставницима у вашем одељењу. Немојте планирати три контролна у истој недељи. То није реално ни за вас ни за ученике.
Будите свесни сигнала
Кад ученик не уради задатак, не мора бити лењост. Можда је ноћ пре имао три теста. Кад ученик стално касни или је неспреман, питајте га у приватном разговору шта се дешава. Понекад је довољно да неко примети.
Учите их учењу, не само градиву
Највећи дар који можете дати ученику није знање садржаја већ вештина како да учи, како да организује време, како да препозна шта је важно.
Шта можемо да урадимо? За родитеље
Драги родитељи,
Разумемо страх. Желите најбоље за ваше дете. Бојите се да ће, ако не буде најбољи, остати иза. Али шта ако у тој трци ка успеху изгубимо дете?
Одличан успех није увек најбољи
Петице су дивне, али нису вредније од менталног здравља вашег детета. Ако ваше дете има одлично знање из физике и математике, али се провлачи на немачком и историји, то није лош знак. Он учи оно што га занима.
Питајте како се осећа, не само какву оцену има
„Како си?“ је важније питање од „Коју оцену си добио?“. Разговарајте са дететом о стресу, о притиску, о томе како доживљава школу. Слушајте без решавања – понекад им је потребно само да знају да неко разуме.
Будите савезник, не додатни притисак
Уместо „Мораш да учиш“, покушајте са „Како могу да ти помогнем?“. Уместо „Зашто ниси учио?“, покушајте са „Видим да си уморан, хајде да направимо план заједно.“
Заштитите њихово време
Викенд није два додатна дана за учење. То је време за опоравак, породицу, пријатеље, хобије. Дете које се одмори учи боље од оног које је константно исцрпљено.
Потражите стручну помоћ без срама
Ако приметите трајне промене у понашању, расположењу, апетиту или сну, ако ваше дете говори о безнадежности или се повлачи – потражите помоћ психолога или психијатра. То није знак слабости, већ знак одговорности.
Системска решења: Шта мора да се промени
Нису одговорни само појединци. Проблем је системски и захтева системске одговоре.
1. Реформа наставних планова и програма
Програми морају бити редуковани. Један петнаестогодишњак не може квалитетно да савлада 15 предмета. Потребна је фокусираност: ученици на природном смеру не требају три страна језика, а друштвењацима не треба четири године математике.
2. Укидање непотребних садржаја
Основношколци не треба да уче облике бактерија већ да разумеју основе биологије. Средње школе не треба да буду енциклопедијски курсеви већ места где се учи како мислити, анализирати и примењивати.
3. Едукација наставника о менталном здрављу
Сваки наставник мора бити обучен да препозна знаке менталних проблема код ученика. То није само посао школског психолога – ви сте ти који проводите највише времена са децом.
4. Обавезни школски психолози и педагози
Свака школа мора имати приступачног, сталног школског психолога или педагога. Не за „проблематичне ученике“, већ за сву децу која пролазе кроз овај изузетно тежак период живота.
5. Запошљавање према компетенцијама
Политички утицаји морају бити уклоњени из образовног система. Наставници и директори школа морају бити запошљавани искључиво на основу стручности и способности, не политичке припадности.
На крају: Видите ли их?
Видите ли децу док проучавају облике бактерија у поноћ?
Видите ли их док покушавају да разумеју латинске падеже, а немају времена да разумеју себе?
Видите ли их док постављају аларме за пет ујутру јер им осам сати није довољно за цве што треба постићи?
Они су ту. Уморни, преоптерећени, исцрпљени, али још увек се боре. Није проблем у њима. Проблем је у томе што од деце тражимо да живе као мали одрасли, док су заправо адолесценти који заслужују да одрастају, греше, играју се, досађују се, сањаре.
Образовање је важно. Али важније од сваког градива, важније од сваке оцене, важније од сваког програма је једно здраво, живо, младо људско биће.
Можда је време да престанемо да их учимо како да преживе систем.
Можда је време да променимо систем тако да они могу да живе.













O boze, tako je. Skola je izgubila svaki smisao. samo su zatrpani i nemaju pojma osim u slucaju naprednije dece koje je mali broj.
Свака част за текст! Систем мора да се мења на свим нивоима па и у просвети и образовању
Poštovane kolege,
kao neko, ko je četvrtinu veka proveo u prosveti, mogu da tvrdim da kolege nastavnici, i kada žele, ne mogu da stignu vremenski da isprate sve znakove krize kod učenika. Neka je u odeljenjuni ,,samo,, 25 učenika, nije teško prostom matematikom doći do broja minuta, koje nastavnik može u proseku da posveti jednom učeniku. Svaki čas zahteva ispunjenje plana, ne tako malu administraciju oko es dnevnika, pa praćenje i ocenjivanje
aktivnosti učenika na času…Samo ko je radio u prosveti razume o čemu pričam. Poenta je da se nema puno vremena, nažalost, za praćenje jako bitnih znakova krize, kroz koje neko dete možda prolazi u datom momentu.
Uz duzno postovanje, da li Vi uporedjute papire i administraciju sa mentalnim zdravljem nase dece ?
Sta mislite sta je roditelju bitnije ?
Trebamo zaliti nastavnika jer se muci oko papirologije ??
Tesko gospodjo …
Upravo o ovome pricam vec par dana…Moje dete je krenulo u 5 razred osnovne skole , do pola 12 / 12 nocu ne legne iako je jutarnja smena sutradan jer ne moze sve da postigne.
Uci o hardverima i sofverima koje ne ume ni da izgovori a ne da razume, o kodiranju i dekodiranju, bit- u…Usput mora da procita pricu iz srpskog na tri strane i odgovori u svesci na 15 pitanja iz iste price sta je pusac hteo i mislio u prici..Istorija koja takodje za ujutru ceka odgovaranje zajedno sa tehnickim od 4 lekcije takodje!
Krvavih ociju u ponoc ode na spavanje i ustaje u 6 h!
I dobije 3 iz Istorije !
Kako da ima i volju i koncentaciju i snagu i sve, a o slobodnom vremenu nema ni govora!
DA LI STE VI NORMALNI ???
Da Vam je dete citalo na vreme, tri stranice bi procitalo za 15-30 minuta, a dalo odgovore za jos toliko vremena. Sve u svemu za tu konkretnu situaciju mu nije potrebno vise od sat vremena. Problem je sto tesko citaju, sto sporo i tesko pisu, jer se to nije radilo na vreme. Problem je da nauci 4 lekcije? To su 4 skolska casa u dve nedelje. Zasto Vase dete nije ucilo lekciju za lekcijom? Dakle, nisu problem predmeti, problem je sto deca nemaju redovne navike.
Pa da. Jer su to deca. Ponavljam, JER SU TO PROKLETA DECA.
To nisu radnici u nekoj fabrici, to nisu robovi, to nisu neki nevaspitani bezobrazni djavoli koji neće da slušaju na času i samo izvoljavaju. To su ti deca. To su ljudi koji spadaju u najosetljiviju grupu bića ikada.
Zar ti empatija nije toliko snažna da se saosećaš sa njima? Kad im drugi poput tebe predavaju u školi, roditelji vrše isti pritisak bez strpljenja i svi očekuju da je sve pod koncem.
Zar ti nije žao? Da li ti je uopšte žao? Da li ti je, pitaj se, dragi.
Tako je! Ukinite škole! Kome to više treba kad svi imamo mobilne i tiktok i svi sve znamo sa par klikova i skolovanja.
Roditelji upropašćavaju decu.Deca su im na ulici do jedanaest sati a posle telefon u ruke pa udri do dva posle ponoći .Naravno ,knjigu nisu ni pipnuli a ujutru ne mogu da ustanu .U školi kunjaju i ništa ne slušaju .Nema tu nauke !!
Pa stalno kukate. Nemaju deca scaki dan 15 časova. jednom ili dvaput nedeljno imaju istoriju, geografiju, likovno, muzičko, fizičko, fiziku , hemiju… Sve u svemu imaju otptilike 6 čadova dnevno po 45 minuta. zar je to mnogo ?
Vi ili niste ni isli u skolu ili nemate skolsku decu pa pricate nebuloze
Bravo za tekst!
Gospođo Dano, ne pričajte gluposti! Gimnazijalac, prirodno- matematički smer,3. godina, ima dva puta nedeljno istoriju,dva puta geografiju,dva puta po dva časa stranih jezika,izborne predmete,izborne programe…5 puta nedeljno po 7 časova!!!! Iz popodnevne smene koja se završi u 19.50 kući stigne oko 21h. Normalno????
Istinita prica. Majka pricala licno. Dete joj je zavrsilo gimnaziju drustveni smer, jer ne voli matematiku, sa 20 godina ne zna da izracuna novu cenu kada je stara snizena 20%. Kada se udala i uzela da cita recepte nije znala 1/3 case necega. Deca nisu preopterecena, vec su lenja, a umesto da im se pomogne oni dobijaju ovakvu podrsku. Jel treba da ih jos vise unazadimo, pa kao deca u Americi da 6 meseci uce razliku izmedju tacke na kraju recenice i tacke na krugu! Ucenici srednjih skola. A sto se tice suicida, nisu sigurno zbog skole to radili, nego zbog silnih njihovih „prava“ koja roditeljima ne dozvoljavaju normalno vaspitanje.
Me brinite za decu.Ona i onako ne znaju osnovne stvari a vecina ih je odlicnih djaka.Proverite i sami Neka vam srednjoskolac napise citko ime,prezime,ime i zanimanje oca i majke,adresu stanovanja.Dovoljno da vidite da je vecina polupismena,a dosli su iz osnovne skole kao odlikasiU skolstvu su pod hitno potrebne velike reforme,pocev od osnovne skole
Nije 4 lekcije, vec 4 x 4 lekcije nerazumnog i nepotrebnog gradiva u jednom danu odgovaranja . Moje cita redovno, a Vi se opet vratite da procitate i post a i clanak, bice da Vi imate problem sa citanjem. Pozdrav!
Bravo za tekst. U potpunosti se slazem sa svim navedenim!!
Одлично 👍
Ово би требало бити једна од главних струја дубоке реформе школства, како СШ/гимназија, тако и ОШ.
Постоје неке идеје у вези тога, али нису угледале светлост дана од стране ширих (народних) маса. Наравно, о свему треба сести и разговарати на једном културном,и смисленом нивоу…о чему је већ било речи од стране више аутора разних текстова.
Za sve su krivi prosvetni radnici. Plase se da ce izgubiti radna mesta ako skrate gradivo, izbace nepotrebno bubanje ĉinhenica koje deca veoma brzo zaborave I koje im nikad u životu I neće trebati. Time bi deca napr. umesto dva časa geografije nedeljno, imali jedan čas. Upravo zzbog toga deci raddno vreme traje od „sutra do sutra “ ako žele bolji uspeh I bolju prolaznost I u srednju ŝkoly I na fakultet. A kada bi uradili bas to ŝto piŝe u ovom tekstu, kada bi u tehničkim ŝkolama I gimnaziji smanjili fond ĉasova druŝtvenih nauka I obrnuto, ako bi na druŝtvenom smeru gimnazije smanjili fond ĉasova prirodnih nauka, deca bi imala vremena I za żivot, za slobodne aktivnosti, za drużenja I odmor.I bili bi srećniji, a sigurna sam imali bi I veći nivo znanja I primenljivost istog.Prosvetni radnici bi mozda mogli da dobiju vise vremena za razgovor sa decom, da se na neki nacin vrati I vaspitanje u ŝkole.Trebali bi I da se potrude da budu primer deci u svakom pogledu , poĉev od primerene garderobe, diskretne ŝminke, do ponašanja koje deci uliva poverenje I poŝtovanje.
Srednje škole u Bg imaju smenu 5 i po sati, a ne osam- dve su smene. 15 predmeta je bilo oduvek u gimnaziji. Učilo se ne 3 sata, nego duplo više. Išlo se u muzičke škole, klizanje, čitalo se masa knjiga a ne samo lektira. Jelo se sa porodicom oko stola, gledao kviz i San Remo, čitala Politika od 10 god. Imali smo drugare, fiksni telefon u dnevnoj sobi. Nismo imali telefone i Meta satima, slikali jela i nokte za mreže, niti smo imali privatne profesore naravno. Naš zadatak je bio da budemo učenici, studenti. Nismo imali mentalne dijagnoze niti opravdanja za nerad. Pola mog odjeljenja iz 3. beogradske su danas univerzitetski profesori po svetu (uključujući moju malenkost). Ne bih mogla niti znala da budem roditelj danas u Bg. Moje, 16 godina, srećno i ispunjeno, zdravo i vredno dete provodi 10 sati u školi, nekad duže. Stiže sve, i prestiže, govori 4 jezika tečno, upravo položila vožnju, sprema prijemni za biomedicinsko nauke….i nije sama- armija njoj sličnih. Prestanite da izludjujete decu, i uzmite im telefone.