Треба ли власт да се плаши најављених штрајкова у школама?

Највећи штрајк у историји српског образовања завршен је у пролеће 2015, споразумом у коме је једно од обећања тадашње владе било увођење платних разреда од 2016, како би се побољшао материјални положај просветних радника.
Три године касније, синдикати образовања поново најављују излазак на улицу са готово идентичним захтевом. Одлуке о протесту 31. августа већ су донела три од четири репрезентативна синдиката образовања, најављујући и серију штрајкова током септембра, не би ли се изборили за што бољу стартну позицију у платним групама и разредима.
Шта опет хоће вечито незадовољни просветари, пита се добар део јавности, већ навикнут да почетак сваке школске године протекне у знаку претњи штрајком или протестом само једног синдиката на који се власт и не обазире?
Овог пута, просветари су незадовољни што су наставници као носиоци делатности у образовању у предлогу платних група и разреда сврстани у осму групу, а остали из јавног сектора у девету. Због тога траже да сви запослени у просвети са завршеним факултетом треба да буду у деветој групи, што укључује не само професоре већ и психологе, педагоге, секретаре школа и библиотекаре.
Тврде да тренутна позиција у осмој платној групи не оставља простора за напредовање, јер ће кретање кроз платне разреде бити везано за време проведено на раду. С друге стране, стартна позиција у деветој платној групи омогућује да се направи разлика између оних који постижу просечне, од оних који остварују изузетне резултате. И премијерка и ресорни министар више пута су истицали да платни разреди треба да допринесу овом циљу, али детаљније образложење нисмо чули. Нити је ико од званичника објаснио јесу ли поменуте пројекције синдиката тачне и да ли ће се и по којим критеријумима вредновати квалитет рада запослених у образовању. Уместо тога, у јавности су се појавила нетачна тумачења како ће наставници имати плату преко 67.000 динара, па су „омражени“ просветари сада поново дошли на „стуб срама“ као вечито алави.
Треба ли власт да се плаши најављених штрајкова у школама? Судећи по досадашњим учинцима протеста, вероватно не. Јединствен наступ сва четири репрезентативна синдиката сигурно ће ојачати њихову преговарачку позицију, али је тешко очекивати да ће актуелни синдикални лидери успети да мотивишу армију запослених у просвети да изађу на улице или да се упусте у озбиљнији штрајк у школама. Не само што синдикате годинама воде мање-више исти људи (од којих многи не уживају поверење међу чланством) већ превасходно због чињенице да је смањење плата штрајкачима веома моћан механизам који омогућује држави да сваки протест без проблема угуши.
Извор: Данас