Није лако са двогодишњацима. Ни са трогодишњацима. Није лако ни са тинејџерима, али нам они данас нису тема. Задржаћемо се код мале деце јер је њихово понашање родитељима веома често права енигма. Данас хоће само плаву шољу, сутра роне крокодилске сузе што сте им у ту шољу сипали млеко.
Али разумевање корена узрока хистерије, плача, емоционалних испада је оно што је неопходно да бисте се с њима ефикасно суочили. Све, дакле, креће од родитеља.
Прва и основна ствар коју родитељи морају да ураде јесте да сачувају мир у себи и регулишу своје емоције. Јако је важно и да своја очекивања прилагодите способностима свог детета и његовом узрасту, па да потом загребете мало дубље и откријете шта је заиста изазвало емоционалну кризу код вашег детета. Можда ћете морати да анализирате неке факторе окружења, обратите пажњу на обрасце у понашању, размотрите физиолошке потребе које можда нису испуњене, па и емоционалне, попут љубоморе, потребе за нежношћу и слично.
Прекидање и ”разводњавање” тантрума
Неки тантруми заиста могу бити прилика да нешто о свом детету научите, али и да дете научи вредну лекцију.
Али стари добри трик који веома често упали је давање избора детету када осетите да наилази емоционални испад. То је једноставна, а ефикасна стратегија. Ефикасна зато што многе кризе код мале деце долазе управо зато што осећају да немају контролу над оним што ће се дешавати. Дакле, узрок тантрума је веома, веома често то што они осећају да им се одузима право да било шта одлучују. А кад им ви понудите избор (хоће ли обути беле или плаве чарапе), ви им мало тог осећаја контроле враћате.
Ово веома често успева у различитим ситуацијама. Ако дете не воли кромпир, давањем избора да ли жели пржени или пире кромпир, далеко повећава шансу да ће неку опцију прихватити, уместо што ће уследити вулкан емоција ако им само сервирате кромпир на тањир.
Дакле, микро-избори умеју да направе велику разлику.
А шта ако је тантрум већ увелико у току?
Ту такође постоји један виралан трик. Они умеју да буду лоши, али овај, за чудо, није. Реч је о – шапату. Наиме, кад ви док траје тантрум нагло промените тон гласа, ви помажете свом детету да фокус помери и изађе из емоционалне кризе.
Бити смирен и шапутати детету даје осећај сигурности уз вас, за разлику од ситуације кад паднете у ватру и температуру додатно подигнете.
И трећа обећана стратегија.
Држите увек при руци картице са сликама нечег што дете воли и што би могло бити решење, попут омиљених грицкалица или плишане играчке. Оне могу детету помоћи да искомуницира своје потребе кроз слику, ако већ не умеју или једноставно не могу да их у том моменту препознају.
И четврта, бонус стратегија, коју можда већ увелико примењујете, јесте физичка активност. Скакање, трчање може помоћи нервном систему да се растерети.
Наравно, не треба увек јурити да се тантрум прекине. Тешке емоције имају и своју сврху и у већини ситуација су здраве и неопходне Без повређивања себе, других или уништавања предмета, дозволите детету да има своје лоше моменте. То му показује да су све емоције прихватљиве, иако можда нека понашања нису.
И, на крају, кад тантрум прође, треба да уследи разговор у складу са узрастом.