Nije lako sa dvogodišnjacima. Ni sa trogodišnjacima. Nije lako ni sa tinejdžerima, ali nam oni danas nisu tema. Zadržaćemo se kod male dece jer je njihovo ponašanje roditeljima veoma često prava enigma. Danas hoće samo plavu šolju, sutra rone krokodilske suze što ste im u tu šolju sipali mleko.
Ali razumevanje korena uzroka histerije, plača, emocionalnih ispada je ono što je neophodno da biste se s njima efikasno suočili. Sve, dakle, kreće od roditelja.
Prva i osnovna stvar koju roditelji moraju da urade jeste da sačuvaju mir u sebi i regulišu svoje emocije. Jako je važno i da svoja očekivanja prilagodite sposobnostima svog deteta i njegovom uzrastu, pa da potom zagrebete malo dublje i otkrijete šta je zaista izazvalo emocionalnu krizu kod vašeg deteta. Možda ćete morati da analizirate neke faktore okruženja, obratite pažnju na obrasce u ponašanju, razmotrite fiziološke potrebe koje možda nisu ispunjene, pa i emocionalne, poput ljubomore, potrebe za nežnošću i slično.
Prekidanje i ”razvodnjavanje” tantruma
Neki tantrumi zaista mogu biti prilika da nešto o svom detetu naučite, ali i da dete nauči vrednu lekciju.
Ali stari dobri trik koji veoma često upali je davanje izbora detetu kada osetite da nailazi emocionalni ispad. To je jednostavna, a efikasna strategija. Efikasna zato što mnoge krize kod male dece dolaze upravo zato što osećaju da nemaju kontrolu nad onim što će se dešavati. Dakle, uzrok tantruma je veoma, veoma često to što oni osećaju da im se oduzima pravo da bilo šta odlučuju. A kad im vi ponudite izbor (hoće li obuti bele ili plave čarape), vi im malo tog osećaja kontrole vraćate.
Ovo veoma često uspeva u različitim situacijama. Ako dete ne voli krompir, davanjem izbora da li želi prženi ili pire krompir, daleko povećava šansu da će neku opciju prihvatiti, umesto što će uslediti vulkan emocija ako im samo servirate krompir na tanjir.
Dakle, mikro-izbori umeju da naprave veliku razliku.
A šta ako je tantrum već uveliko u toku?
Tu takođe postoji jedan viralan trik. Oni umeju da budu loši, ali ovaj, za čudo, nije. Reč je o – šapatu. Naime, kad vi dok traje tantrum naglo promenite ton glasa, vi pomažete svom detetu da fokus pomeri i izađe iz emocionalne krize.
Biti smiren i šaputati detetu daje osećaj sigurnosti uz vas, za razliku od situacije kad padnete u vatru i temperaturu dodatno podignete.
I treća obećana strategija.
Držite uvek pri ruci kartice sa slikama nečeg što dete voli i što bi moglo biti rešenje, poput omiljenih grickalica ili plišane igračke. One mogu detetu pomoći da iskomunicira svoje potrebe kroz sliku, ako već ne umeju ili jednostavno ne mogu da ih u tom momentu prepoznaju.
I četvrta, bonus strategija, koju možda već uveliko primenjujete, jeste fizička aktivnost. Skakanje, trčanje može pomoći nervnom sistemu da se rastereti.
Naravno, ne treba uvek juriti da se tantrum prekine. Teške emocije imaju i svoju svrhu i u većini situacija su zdrave i neophodne Bez povređivanja sebe, drugih ili uništavanja predmeta, dozvolite detetu da ima svoje loše momente. To mu pokazuje da su sve emocije prihvatljive, iako možda neka ponašanja nisu.
I, na kraju, kad tantrum prođe, treba da usledi razgovor u skladu sa uzrastom.