Знате већ ону причу да је дечји плач и цмољење један од најнепријатнијих звукова. Ма колико волели своју децу, када почну да „кмече“ и када је до њих тешко допрети, ниједан родитељ се не осећа лепо у њиховом присуству.
И љубав нема никакве везе с тим. Као ни са нашом реакцијом на то понашање детета, која често уме да буде бурна, па покушавамо оно нелогично – да виком и силом натерамо дете да престане да виче, тресе се, удара ногама о под.
Шта обично већина родитеља уради у тој ситуацији?
Па, почиње да виче или да кажњава или се, у покушају да савлада бес, окрене и оде. А резултат? Нула. Деца су и даље плачљива и нервозна, само сада уз нарушену комуникацију и однос с родитељима.
Ипак, постоји један трик који би увек требало да покушате када се дете понаша непримерено или када вас не чује иако сте му неколико пута поновили да склони свој тањир или када вам се чини да намерно певуши и игра се, да вас не би чуло.
Све ове ситуације су сличне једна другој, а већина родитеља чини једну грешку. Заправо, пропушта да учини нешто што би у већини ситуација (премда не у свакој) решило проблем.
Размислите, наиме, о томе где сте и шта радите када деца покушавају да вас натерају да у било којем тренутку учините нешто што желе да добију, по сваку цену.
Најчешће сте заузети нечим – припремате вечеру, разговарате са комшијом или телефоном. У том тренутку ваше дете је на поду, урла за нечим што нисте у стању да разумете.
Шта обично тада урадите?
Изађете из собе или почињете да вичете.
Кључ за решавање ове ситуације је у вашим рукама!
Да бисте смирили такву ситуацију, довољно је да не напуштате собу, већ да приђете детету, ставите руку на његова рамена или леђа, благо се нагнете према њему, погледате га и кажете тихим и смиреним тоном то што желите. Али, страшно је важно да тај тих тон не буде пун скривеног беса, јер то деца веома добро осете.
На тај начин, дете ће се брже умирити, јер ће видети да ви ипак обраћате пажњу на њега.
Исти ефекат може се постићи када се деца претварају да не слушају или игноришу молбе одраслих. Не морате викати, казнити их или им претити, само им приђите, додирните их по глави, раменима или леђима и реците им шта да очекујете од њих.
У скоро 90% случајева ова метода успешно делује, па и те како вреди покушати. Видећете, уосталом, сигурно разлику у реакцији детета на оно што говорите док гледате у телефон или сецкате лук, у односу на оно што говорите кад сте поред њега и гледате га у очи.