Znate već onu priču da je dečji plač i cmoljenje jedan od najneprijatnijih zvukova. Ma koliko voleli svoju decu, kada počnu da „kmeče“ i kada je do njih teško dopreti, nijedan roditelj se ne oseća lepo u njihovom prisustvu.
I ljubav nema nikakve veze s tim. Kao ni sa našom reakcijom na to ponašanje deteta, koja često ume da bude burna, pa pokušavamo ono nelogično – da vikom i silom nateramo dete da prestane da viče, trese se, udara nogama o pod.
Šta obično većina roditelja uradi u toj situaciji?
Pa, počinje da viče ili da kažnjava ili se, u pokušaju da savlada bes, okrene i ode. A rezultat? Nula. Deca su i dalje plačljiva i nervozna, samo sada uz narušenu komunikaciju i odnos s roditeljima.
Ipak, postoji jedan trik koji bi uvek trebalo da pokušate kada se dete ponaša neprimereno ili kada vas ne čuje iako ste mu nekoliko puta ponovili da skloni svoj tanjir ili kada vam se čini da namerno pevuši i igra se, da vas ne bi čulo.
Sve ove situacije su slične jedna drugoj, a većina roditelja čini jednu grešku. Zapravo, propušta da učini nešto što bi u većini situacija (premda ne u svakoj) rešilo problem.
Razmislite, naime, o tome gde ste i šta radite kada deca pokušavaju da vas nateraju da u bilo kojem trenutku učinite nešto što žele da dobiju, po svaku cenu.
Najčešće ste zauzeti nečim – pripremate večeru, razgovarate sa komšijom ili telefonom. U tom trenutku vaše dete je na podu, urla za nečim što niste u stanju da razumete.
Šta obično tada uradite?
Izađete iz sobe ili počinjete da vičete.
Ključ za rešavanje ove situacije je u vašim rukama!
Da biste smirili takvu situaciju, dovoljno je da ne napuštate sobu, već da priđete detetu, stavite ruku na njegova ramena ili leđa, blago se nagnete prema njemu, pogledate ga i kažete tihim i smirenim tonom to što želite. Ali, strašno je važno da taj tih ton ne bude pun skrivenog besa, jer to deca veoma dobro osete.
Na taj način, dete će se brže umiriti, jer će videti da vi ipak obraćate pažnju na njega.
Isti efekat može se postići kada se deca pretvaraju da ne slušaju ili ignorišu molbe odraslih. Ne morate vikati, kazniti ih ili im pretiti, samo im priđite, dodirnite ih po glavi, ramenima ili leđima i recite im šta da očekujete od njih.
U skoro 90% slučajeva ova metoda uspešno deluje, pa i te kako vredi pokušati. Videćete, uostalom, sigurno razliku u reakciji deteta na ono što govorite dok gledate u telefon ili seckate luk, u odnosu na ono što govorite kad ste pored njega i gledate ga u oči.