Сазнајте како да без понављања, претњи, казни и награда научите дете да вас пажљиво слуша.
Деца која су тек проходала, иста су као и ми – понекад не слушају. У ствари, у њиховом узрасту треба да их научимо како да обрате пажњу на оно што им говоримо. Да ли тако и поступамо? Не баш увек, сматра др Рони Ледерман, шеф катедре при Породичном центру Univerziteta Nova Southeastern u Fort Loderdejlu, u Floridi. „Често се дешава да родитељи нешто понове десет пута, а притом почињу да одбројавају, све до момента кажњавања. Али, шта тиме заправо чине? То да их дете не слуша све до десетог пута“.
Не слушајући вас, дете добија вашу пажњу. Али, бити добар слушалац, помаже малишану да ефективно брже учи, уочава знаке опасности, боље се слаже са вама и својим васпитачем, као и осталим одраслим особама – очекује се да их поштује, и ствара боље пријатеље.
Постоје разне једноставне стратегије – које ће, када се константно спроводе, научити ваше дете вештинама које су му потребне да постане бољи слушалац. Др Ледерман указује на то: „Никада није превише рано да почнете да учите вашег малишана. Дете које је тек проходало, можда вас неће слушати тако добро као петогодишњак, али ће ваш начин обраћања привући његову пажњу“.
1. Спустите се на дететов ниво
Оно што сваки родитељ схвати пре или касније, викање са „висине“ (чак и из друге собе), ретко постиже жељени ефекат. Спустите се доле, клекните, или подигните вашег малишу тако да можете да га погледате у очи и задобијете његову пажњу. Дете ће много пажљивије да вас слуша када, на пример, ујутру седнете поред њега за сто, у време доручка, и подсетите га да поједе корнфлекс. Или, када увече седнете поред њега на кревет – да му кажете како ћете ускоро да угасите светло.
Спуштање на дететов ниво – да или не?
2. Будите јасни
Оно што желите да кажете – реците јасно, једноставно и ауторитативно. Ваше дете ће да „изгуби“ пажњу ако се задржавате на теми сувише дуго. Тешко је разумети смисао дугачке поруке, као што је: „Јако је хладно напољу, а ти си у последње време била болесна, тако да би било боље да обучеш џемпер пре него што изађемо до радње“. Са друге стране, ако кажете: „Време је да обучеш џемпер“, или кратко: „Време је за џемпер“ – то је непогрешиво.
Такође, немојте да нешто исказујете као питање ако ваше дете у ствари нема избора. Као, на пример: „Време је да се попнеш у своје ауто седиште“, што има много јачу снагу, него: „Да ли можеш да се попнеш у своје ауто седиште, љубави моја?“.
3. Дајте реална упутства
Важно је да дете разуме шта заиста очекујете да уради, сматра др Ледерман.
– Ако кажете вашем двогодишњаку да поспреми своје играчке – он ће, вероватно, најпре кратко да погледа около по соби, а онда само да изусти: „Уф“. Зато му дајте реалне, стварне задатке – као, на пример: „Хајде да покупимо жуте коцке“. Тада тај „посао“ постаје игра, која може да се успешно настави: „Добро, а сада ћемо да покупимо плаве коцке“.
4. Намеру брзо спроведите у дело
Учините јасним да заиста мислите оно што кажете. Немојте да претите или, пак, нешто обећавате ако немате намеру да то испуните. Ако кажете вашем двогодишњаку: „Треба да пијеш млеко за вечеру“, немојте да промените мишљење пет минута касније и дозволите му да уместо млека пије сок. Уколико упозорите дете да ћете га казнити у случају да удари брата или сестру – заиста га казните ако дође до тога. Будите сигурни да ваш супружник или партнер дели и поштује ваша правила, тако да не подривате једно друго.
Према томе, када спроводите намеру у дело, нека то буде брзо. Не би требало да вичете пет пута: „Не трчи преко улице“, пре него што вас ваше дете послуша. Такође, не би требало да упаднете у замку понављајући безброј пута мање важна упутства, као што су: „Стави чашу на сто“, све док вас дете не послуша. Нежно усмерите дечју руку до места на столу где би требало да остави чашу – тако да тачно зна за следећи пут шта желите да уради.
5. Унапред упозорите малишана
Пре него што дође до неке промене, на време упозорите дете, посебно ако се заиграло играчкама или са другарима. Пре него што сте спремни да кренете, реците малишану: „Треба ускоро да кренемо. Када те позовем, време је да изађеш из песка и опереш руке“.
6. Мотивишите дете
Викање наредби може да доведе до резултата (код неке деце), али нико не ужива у том процесу. Већина деце најбоље реагује када их третирате са хумором. На пример, понекад можете да користите шаљив глас или песму да пренесете своју поруку. Можете да запевате: „Време је да се перу зуби“, уз мелодију неке дечје песмице, добро познате детету. Или, да проговорите попут јунака из његовог омиљеног цртаћа. Дајте детету до знања да ће, ако вас послуша, бити бенефиција, а не само да вас слуша зато што мора. Боље је, на пример, рећи: „Опери зубе и онда ћеш моћи да изабереш своју омиљену пиџаму“, уместо: „Мораш да переш зубе или ћеш да добијеш каријес“, или: „ОДМАХ да си опрао зубе!“.
7. Појачајте своју поруку
Често помаже да оно што сте рекли пропратите неким другим врстама порука, посебно ако покушавате да „одвучете“ ваше дете од активности у коју се унело. Кажите: „Време је за кревет“ и онда дајте визуелну поруку (гасећи и палећи светло), физичку поруку (стављајући руку на дететово раме, како бисте му нежно скренули пажњу са лутке, одвајајући га од ње и привлачећи себи), демонстративном поруком (упућујући дете ка кревету, померајући покривач и намештајући јастук).
Награда и казна, шта и како применити?
Похвалите дете када заврши са прањем зубића: „Добро дете, како слуша“. Дозиран хумор, нежност и поверење које покажете свом детету када разговарате са њим на овај начин, учиниће да ће оно желети да вас слуша – зато што ће знати да га волите и да мислите да је за вас посебно. То је важан аспект, чак и код стратегија које захтевају чврстину. Давање јасних, директних и ауторитативних инструкција, не значи да тада морате да будете љути или изиритирани – такве поруке су много снажније када су пропраћене осмехом или пољупцем. Тада дете сазнаје и учи да, када обраћа пажњу на вас, на оно што говорите, то заиста вреди.
8. Моделирајте добро понашање
Нека вам постане навика да слушате ваше дете са поштовањем, као што бисте слушали било коју одраслу особу. Гледајте дете када вам се обраћа, одговарајте пристојно и дозволите му да заврши без прекидања кад год је то могуће. Можда ће вам изгледати као „претеран“ захтев, али би било добро да «послушате» савет. На пример, спремате вечеру, а ваше дете – које је тек проходало, одједном је постало нарочито причљиво („дошло му је» да прича и прича без престанка). Немојте тада да одете од њега, да једноставно одшетате, или да му окренете леђа када говори. Као и када је реч о многим другим понашањима, стара изрека: „Ради као што кажем, а не што ја радим“, неће у том случају имати неку вредност када се будте трудили да научите ваше дете да слуша.
Снежана Дамњановић Митић
Извор: yumama.com