Svoje dete opisujete kao tvrdoglavo dete koje ima jaku volju i ne odustaje dok ne dobije to što želi. Jako vam je teško da izađete na kraj sa njim. Ne može se reći da nemate baš nikakav uticaj na njega jer često na kraju ono uradi to što od njega zahtevate, ali dok do toga dođe dugo se raspravljate, ubeđujete, objašnjavate, a sve vas to dodatno iscrpljuje. Kada je imalo 2-3 godine drugi roditelji su vas tešili da je to samo prolazna faza u razvoju koja će proći pod uticajem sazrevanja i socijalizacije.
Međutim, vaše dete ima šest godina, a vi se i dalje žalite na njegovo tvrdoglavo i prkosno ponašanje. Na pitanje zašto odgovara vam sa: “Zato što ja tako hoću“. Ili, kaže: “Dobro“, a uradi po svome.
Nisu sva deca ista. Međusobno se razlikuju po prijemčivosti na kaznu, upornosti, tvrdoglavosti… Neka su jednostavno svojeglavija i zahtevnija od druge. Međutim važno je da umete da pravite razliku između tvrdoglavosti kao crte ličnosti kada tvrdoglavo ponašanje ima tendenciju da se ponavlja u različitim situacijama i tvrdoglavosti kao naučenog načina ponašanja u određenim situacijama. Zapitajte se da li je vaše dete i inače tvrdoglavo ili se tako ponaša samo u situacijama kada se vaša volja suprotstavlja njegovoj. Da li je dete uporno, puno energije, da li ima čeličnu volju kada pokušava da reši neki školski zadatak ili kada pokušava da složi dvorac od kockica? Da li se i sa vršnjacima raspravlja kao sa vama? Da li u vršnjačkoj grupi ima ulogu vođe? Da li tvrdoglavo i uporno brani svoje mišljenje? Možda je ta tvrdoglavost deo detetove ličnosti, a možda je naučilo da se tako ponaša jer je videlo da se tvrdoglavost sa mamom isplati. Možda je zaključilo: “Dovoljno je da budem uporan/na pa će mama na kraju izgubiti živce i popustiti“. Deca ponavljaju ona ponašanja za koja dobijaju potkrepljenje od strane roditelja.
Tvrdoglavost kod dece – primeri:
Mama: “Opet nisi pokupio igračke“.
Dete: “A ja želim da tu ostanu. Nastaviću igru kada se probudim“.
Mama: “Sada ćeš ih skupiti i ujutru ćeš ih lako izvaditi i nastaviti igru“.
Dete: “Ali ne treba da skupljam zato što sutra ne idem u vrtić i nastavljam igru čim se probudim. Već sam ti reko. Ajde ćao“.
Mama: “Vraćaj se ovamo, nismo završili razgovor! Moraš da ih skupiš da bih ja mogla da razvučem krevet“.
Dete pogura nogom igračke u stranu i vikne: “Evo ti, sad možeš da razvučeš. I nemoj više da mi dosađuješ“
Mama: “Ne obraćaj mi se tim tonom, dolazi ovamo! Ne mogu igračke da ostanu tako razbacane može neko da se oklizne. Pravilo je da se igračke odlože u kutiju. Nema rasprave“.
Dete: “E pa nije fer. Pomerio sam ih da možeš da razvučeš krevet i šta sad hoćeš? Mora da se pazi gde se staje. Ako se neko oklizne sam će biti kriv“.
Mama: “Niko ne mora da se oklizne ako se igračke slože u kutiju. Zato smo i uveli to pravilo. Ili ubaci igračke u kutiju ili ću ih ja dići gore i sutra nećeš moći da se igraš“.
Dete: “Nije fer, nije fer! I baba kaže: ’Htela gospođa decu, a sad joj smetaju razbacane igračke’. Staviš mi igračke u kaznu, a onda kad meni ujutro bude dosadno jer nemam igračke ti vičeš na mene zato što divljam. I baš me briga što ćeš mi skloniti. Ionako ti moraš da ih prvo skupiš u kutiju da bi ih digla na orman. He, he, skupićeš ih ti, a ne ja“.
Na ivici nerava, mama izlazi iz sobe uz komentar: “Ništa ja ne moram! Ako tebi ne smeta ovaj nered, ne smeta ni meni. Jednom kada se oklizneš tad ćeš se valjda naučiti pameti. Ne, ne ništa ja ne moram. Mogu ja to sve pokloniti maloj kumici kada budemo išli u posetu. Neka, neka, tražićeš ti mene da ti pričam priču! Ne, ne, s tobom ne vredi pričati! Pa kakvo sam ja to dete rodila! Dođe mi da plačem“!
Mama iz ovog primera na kraju ipak popušta i tu greši jer je dete na taj način ostvarilo svoj cilj.
Mamina volja se sukobila sa voljom deteta i dete je iz tog sukoba izašlo kao pobednik. Niti je dete skupilo igračke, niti ih je mama stavila na nedostupno mesto pa će dete sutra nastaviti da se igra sa njima kao što je i želelo. Ono shvata da se isplati da provocira mamu… jer to daje rezultate. Teško je živeti sa ovakvim detetom, ali ukoliko imate baš takvo onda se potrudite da budete tvrdoglaviji od njega, da istrajete u raspravi sa njim. Naoružajte se strpljenjem, budite uporni i ne popuštajte.
Tvrdoglavo dete ne možete promeniti, ali možete menjati svoj odnos prema toj tvrdoglavosti, pristup detetu, tehnike disciplinovanja. Na primer, nemojte se raspravljati i ubeđivati sa detetom, podsećati ga, proveravati da li je pokupilo igračke. Ukoliko ste mu jasno stavili do znanja da je slaganje igračaka pre spavanja njegova obaveza, nemojte to više da mu ponavljate. Jednostavno ako vidite da igračke nisu složene, samo ih stavite na neko mesto koje je nedostupno detetu i sledećeg dana te igračke su za njega „u kazni“ pa se sa njima ne može igrati.
Evo kako bi to izgledalo na prethodnom primeru:
Mama vidi da sin opet nije pokupio igračke. Bez ikakvog upozorenja kupi igračke u kutiju i diže je na orman. Posle nekog vremena dete vidi da nema igračaka i shvati šta se dogodilo: “Neee. A neee, hteo sam da pokupim, a zašto si sklonila! E sutra ću baš divljati pa ćeš da vidiš“!
Mama ne reaguje na ovakvo ponašanje deteta, ne ulazi u raspravu sa njim jer mu je još pre tri dana objasnila šta će se dogoditi ukoliko on ne skloni igračke. Sutra planira da ga uključi u generalno sređivanje njegove sobe. Taman da mu ne bude dosadno…
Ukoliko je tvrdoglavost osobina koja se generalno odnosi na dete, odnosno ukoliko dete pokazuje tendenciju da se na ovakav način ponaša u različitim situacijama (npr. kada uči pesmicu napamet pa ne odustaje dok ne nauči jer želi da zablista baš u inat svima koji kažu da ona neće naučiti, kada ubeđuje drugaricu da zlatna narukvica ne sme da se nosi u vrtić umesto da počne da je kopira kao što to rade ostale), nemojte misliti da je to isključivo nešto nepoželjno. Ta osobina može da se ispoljava i u pozitivnom smislu (na primer, kao upornost ili snaga volje ) i može mu koristiti u odnosu sa vršnjacima, kao i dalje u životu. Upravo zahvaljujući toj tvrdoglavosti će se uspešnije boriti za sebe i ostvarivati svoje ciljeve. Koliko god da ova osobina može biti i dobra za dete, za vas kao roditelja je sigurno naporno kada imate tvrdoglavo dete jer ono tvrdoglavo brani svoje postupke i nameće svoje stavove i kada jeste i kada nije u pravu. Na primer, objasnili ste svojoj ćerki zašto ne treba da sedi na vlažnoj klupi, a ona vam odgovara: “Ne sme dugo da se sedi, ali ako sedim samo malo onda se neću razboleti… a samo ću na kratko…“
Imajte realna očekivanja. Koliko god se trudili i usavršavali svoje roditeljske veštine, nerealno je očekivati da sve ide lako i glatko jer disciplinovanje je samo po sebi neprijatan, naporan zadatak. Sve i da vam dete nije tako tvrdoglavo, bilo bi vam manje naporno i iscrpljujuće, ali ne bi vam bilo lako. Često ne možete birati vreme i mesto kada ćete disciplinovati dete. Verovatno vam se dešavalo da dođete gladni i umorni sa posla, a da morate odmah da reagujete i da se umešate jer starije dete čupa za kosu mlađe dete. Ili, baš u trenutku kada ste preko telefona vodili važan poslovni razgovor, dete vas je vuklo za rukav i nije prestajalo sa zapitkivanjem: “Ko je to, a ko je to, ko je, a kaži mi…“
I na kraju, imajte u vidu da ova deca vole da budu glavna, da se pitaju. To nikako ne znači da vi treba da se odreknete svog autoriteta, ali možete zadovoljiti tu njihovu potrebu tako što ćete da im poverite neku oblast u kojoj će biti glavni.
Tvrdoglava deca vole da budu glavna
Primer 1
Trogodišnja Nađa mnogo voli da peva. Svako veče pre odlaska na spavanje ona nastupa pred članovima svoje porodice. Nađa sama odlučuje o izboru pesme koju će otpevati, plesa koji će izvesti i haljine koju će obući. Na kraju nastupa obavezno dobije aplauz. Ujutro kada kreće u vrtić, tada mama odlučuje o tome šta će Nađa obući, sve u zavisnosti od vremenskih uslova, a kada nastupa, zna se, Nađa sama odabira haljinu. Takav je dogovor.
Primer 2
Četvorogodišnja Ana ide sa svoje dve dvogodišnje sestre bliznakinje kod bake za vikend. Pre polaska mama kaže Ani: “Ti si moja najstarija ćerka, zato sam odlučila da tebe proglasim glavnom za vikend kod bake. Reći ću baki da se tebi obrati ukoliko bude bilo nekih problema, na primer ako ne bude uspela da uspava sestre. Ti pripazi kako ih baka čuva. Ona nekad zaboravi da sestre ne smeju da jedu jagode zbog alergije pa je ti podseti…“
Primer 3
Sedmogodišnji Luka je glavni za planiranje vremena pre spavanja, od 19 do 20 h. On odlučuje kako će se družiti igrati sa roditeljima tih sat vremena, da li će igrati „čoveče ne ljuti se“, karte, čitati slikovnice…
Primer 4
Šestogodišnji Petar je glavni za rekreaciju porodice. Pošto se Petar bavi sportom on služi kao trener članovima svoje porodice. Pokazuje kako se rade čučnjevi, trbušnjaci, proverava da li svi članovi porodice dobro rade…
Na ovaj način energiju tvrdoglavog deteta kanališete u pozitivnom pravcu i zadovoljavate njegovu potrebu za važnošću.
Izvor: mojpsiholog.weebly.com