Родитељи могу често да се занесу у потрошњи новца на све што је везано за децу. Исто тако разговори о новцу и то и о заради и о потрошњи се често своде на минимум или потпуно изостају. Али, имајте у виду да деца виде и уче из сваког вашег понашања па тако и из начина на који ви управљате новцем.
Боље је да их ви научите како паметно да употребе сваку хиљадарку коју добију него да то препустите другарима. Сваки ваш пропуст може лоше утицати на способност детета да рукује новцем и касније у животу. Ево које четири грешке родитељи најчешће праве када је новац у питању и како да то поправите:
Деца већ од треће године могу да разумеју основни концепт новца попут чекања да се нешто купи и одлука да ли треба потрошити или уштедети. Уколико мислите да касните са лекцијама о новцу јер имате велико дете немојте се плашити већ почните одмах. Водите основне разговоре и прилагодите речник и објашњења дететовом узрасту.
Како?
Користите оно што се дешава у његовом животу као почетну тачку за разговор о новцу. Ако сте планирали шопинг за летњу гардеробу или се приближава матура, заједно одредите буџет, истражите цене одеће и свих трошкова који могу да се појаве. Затим дискутујте о томе шта су потребе и жеље детета и одлучите заједно шта ће се купити.
Шта још можете да урадите?
Отворено причајте о свим трошковима, од основних намирница до рачуна за струју. Деца ће имати велику корист од познавања реалних цена и трошкова живота.
Установите обавезно време чекања пре било какве веће куповине. Договорите се да свака одлука „мора да преноћи“. Разговарајте о цени али и о предностима и манама ствари коју треба купити и онда, пар дана касније, критички ревидирајте оцене и донесите одлуку.
Причајте деци о својим финансијским грешкама. Објасните им које сте то лоше одлуке донели, зашто сте се покајали и како сте решили ситуацију.
Најважније је да ОДМАХ почнете да причате о новцу и нека та прича не престаје јер увек има нешто важно да се научи.
Деца су слабост родитељима, рођацима и пријатељима. Сви им нешто купују од малена и све чешће је то и претерано. Онда не треба да вас чуди да деца имају проблем да схвате да им је доступна ограничена количина новца. Помозите им у томе.
Један од начина је да направите листу ствари које више нећете плаћати и побрините се да ни дечији џепарац не може да покрије те ствари. Понудите деци могућност да ураде нешто више у кући него обично и да тако зараде више новца. Циљ је да у њима пробудите жељу за зарадом и изградњу радне етике.
Када вам се дете обрати са жалбом да више нема новца у његовој касици, избегавајте да решавате проблем тако што ћете му дати новац. Немојте их извлачити осим ако стварно није јако хитно и важно. У супротном пребаците лопту на децу питањима „Како ћеш да решиш ситуацију? Да ли имаш идеју?“ или „Шта би другачије урадио/ла следећи пут?“.
Са честом употребом платних картица, новац постаје потпуно невидљив. Деца не виде када новац леже на ваш рачун већ само како вадите свежањ новчаница са банкомата. Размишљајте о томе и сетите се да им објашањавате процес тока новца. Објасните деци када ваш новац леже на рачун и понекад им и покажите како део новца одвајате и полажете на штедни рачун као резерву за кад затреба. Тако новац неће бити мистерија и учинићете им велику услугу.
Употреба картица као средства плаћања је сасвим нормална ствар што значи да и деца треба да науче да их користе, али одговорно! Зависно од вашег искуства можете се плашти да децу и упознајете са картицама и дајете им приступ истим. Имајте на уму да ће, ако не науче од вас, све о картицама научити од другара. Са доласком и онлајн плаћања, велика је вероватноћа да већ знају шта су картице нарочито ако су у тинејџерском узрасту. Зато је боље да се позабавите овом темом.
Покажите деци како се прати потрошња на картици. Заједнички контролишите изводе и одлучујте када и колико се плаћа картицом. Реците им који подаци приликом употребе картице су поверљиви и које не смеју никоме да дају (ПИН). Објасните им да није добро да ПИН чувају у близини картице и да не треба да га дају ни најбољем другу на „поверење“. Договорите се да вам прво кажу шта желе да купе пре него што сами било шта ураде. Ако ваше дете игра игрице онлајн, објасните му да не треба да игра оне које захтевају куповину било чега итд.
Аутор: Life Content
Напишите одговор