Decu uvek stavljam na spavanje u 19.30. Zbog toga su srećnija, a možda čak i pametnija i zdravija.
“Bliži se leto, što znači da ću uskoro postati ono čudovište od roditelja koje odvlači svoju decu sa društvenih dešavanja nekoliko sati pre nego što to urade drugi roditelji,” piše Melinda Vener Mojer.
Njeni klinci od dve i pet godina svakodnevno odlaze na spavanje između 19 i 19.30. Srećnija su i veselija ako rano idu na spavanje, kaže ona, a i naučna istraživanja govore u prilog njenom stavu. Rani odlazak na spavanje blagotovoran je za fizički, emocionalni i kognitivni razvoj. Dobrobit osećaju i roditelji koji imaju vremena da se opuste i obnove živce.
Deca danas ne spavaju dovoljno. Većina roditelja osnovaca dozvoljava im da u krevet odlaze posle devet uveče. Ali, ako vaše dete leže sat vremena kasnije nego njegovi vršnjaci, to ne znači da će ono spavati samo sat kraće. Zapravo, što kasnije ono odlazi na spavanje, duže će mu trebati da zaspi. Ne samo da teže zaspu, već se “kasnolegači” i češće bude u toku noći. “Ranolegači” se, s druge strane, ne bude ranije, već ušparaju prosečno 27 minuta sna više svake noći.
Ali, nije u pitanju samo količina sna, već i njegov tajming. Obnavljajući san je onaj večernji, i ako deca kasno legnu, preskočiće taj vremenski prozor kada mogu da izvuku najveću korist od spavanja.
Odmorna deca drugačije se ponašaju nego nenaspavana. Nastavnici su, ne znajući koliko je ko spavao, naspavanu decu ocenili kao smireniju i prijatniju. Jedno istraživanje pokazalo je da četiri uzastopna ranija odlaska na spavanje, poboljšavaju pamćenje i pažnju kod dece uzasta od 8 do 12 godina. Od dvogodišnjaka koji ne spavaju dovoljno, pokazalo je drugo istraživanje, češće bivaju osmogodišnjaci sa problemima kao što su agresivnost i deficit pažnje. Kod tinejdžera, više sna znači i manje opasnosti od depresije.
I gojaznost je jedan od problema sa kojim se suočavaju nenaspavana deca. Zapravo, čak i deca koja spavaju dovoljno sati, ali ležu i ustaju kasnije, pod većim su rizikom da budu gojazna. Biološki sat mora da se poštuje, a naučnici kažu da pomeranje odlaska u krevet utiče na lučenje hormona leptina i grelina, koji regulišu apetit i osećaj gladi.
Najbolji način, kažu stručnjaci, je da pažljivo pratite ponašanje deteta između 16 i 18 sati kod predškolaca, ili 17 i 19 sati kod školaraca. Da li su razigrani ili zlovoljni i nervozni? Ako vidite znake umora, znači da treba da počnete sa ranijim slanjem u krevet.
Dobra metoda je da počnete da ih stavljate na spavanje 20 minuta ranije nekoliko dana za redom. Ako lako zaspe, to je znak da im treba promeniti raspored za stalno.
Pobrinite se da im ograničite gledanje televizije i igranje na telefonima pre spavanja, kako ne bi imali loš san.
Ako vam se dete prerano budi?
Nemojte napraviti grešku i pomerati odlazak na spavanje za kasnije. Vaše dete nije leglo prerano, već verovatno prekasno! Kada su deca premorena, telo im luči hormone kao što su kortizol, adrenalin i noradrenalin, što im daje dodatnu energiju da izdrže bez sna, ali im oteževa da se naspavaju dovoljno dugo ujutro. Roditelji ranoranilaca su skeptični kada im se predloži da decu u krevet pošalju još ranije ali vrlo brzo shvate da im deca konačno spavaju duže.
Sve je to lepo, ali kako sprovesti u delo?
Zaista, kako se prilagoditi leganju dece u sedam kad obaveze često to ne dozvoljavaju? Stručnjaci kažu da morate praviti ustupke i boriti se za svaki minut. Ako ne možete da pomerite odlazak u krevet za sat vremena unapred, možda možete za bar 20 minuta, a i to će detetu mnogo značiti. Izračunajte samo koliko je to dodatnih minuta sna na godišnjem nivou!
Naravno, pripremite se i na to da vas nazivaju “krutim” i da budete uskraćeni za društveni život u večernjim satima, osim ako nemate bebisiterku. Ali, ako želite dete koje ima prijatniju narav i koje bolje uči, to je žrtva koju ćete morati da podnesete.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Slate/Detinjarije