Електронски дневник, лаган за примену, поуздан, брз, за сада у 60 школа
Од почетка школске године у 60 основних и средњих школа оцене, изостанке и похвале ученицима учитељи и наставници, уместо у папирне дневнике, бележе електронски
Од почетка школске године у 60 основних и средњих школа оцене, изостанке и похвале ученицима учитељи и наставници, уместо у папирне дневнике, бележе електронски.
ЕсДневник уведен је ове године као пилот пројекат, а осим 60 школа у којим већ функционише, још 500 је заинтересовано за нови систем.
Руководилац пројекта „Е просвета“ Бојан Радић каже да је најважније да школе искажу вољу и жељу да се уведе есДневник који је „лаган за примену“, јер функционише као портал.
„Услов да се у неку школу уведе есДневник је и ИКТ опремљеност школе“, рекао је Радић за Тањуг и додао да то значи да школе имају рачунаре и добар интерет.
Он је нагласио да је предвиђено да у наредних пет година све школе уведу електронски дневник (есДневник), а то значи да ће се са папирне потпуно прећи на електронску евиденцију оцена, изостанка, похвала.
Радић каже да есДневник омогућава наставницима, разредним старешинама и директорима школа да на брз, једноставан и поуздан начин воде евиденцију о ученицима.
Како би се обезбедила већа објективност идеја је да све оцене ученика могу да виде само разредни старешина, директор, а да наставници могу да виде само своје, а не оцене својих колега.
ЕсДневник треба да омогући и родитељима да имају увид у оцене своје деце и изостанке, али у 60 школа у којима је почео пилот пројекат родитељи још нису добили своје шифре.
„Модул за родитеље је завршен. У процедури смо решавања правних питања и очекујемо да ће то брзо да се заврши“, рекао је Радић.
Он је додао да повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић треба да да сагласност и то је једна од ствари која се чека.
Уважена је препорука психолога и педагога да родитељи оцене деце виде са два дана закашњења, како би се дала могућност ученицима да сами саопште родитељима коју су оцену добили.
Једна од школа у којој је уведен есДневник је и основна школи Краљ Петар Први, чији директор Младен Стевановић каже да су бројне предности вођења електронске евиденције, те да се у реалном времена добија увид у све што се дешава у школи.
„Преко електронског дневника можемо да дођемо до свих информација које су релевантне и за одређене ученике и за одређене наставнике у врло кратком периоду. Он је преузео све оно што су писане верзије дневника у себи садржавале као образац“, појаснио је Младеновић за Тањуг.
Каже и да је било мало уздржаности код наставника на почетку, јер нису знали како ће пројекат да функционише, али да су видели предности које електронски дневник даје и да су сада „сви одушевљени“.
„Тај отпор је нешто природно и нормално, као у свему што је ново и непознато. Ако су навикли да раде на један начин 30 година, јако је тешко и морамо то да разумемо. Међутим, чак и они који су условно речено били неповерљиви према електронском дневнику, опције и могућности које тај дневник даје разуверили су их“, нагласио је.
Позната је ствар да већина наставника има педагошке свеске у које бележе успехе и постигнућа ученика, а Младеновић каже да и електронски дневник даје могућност бележења напомена о постигнућима ученика.
„То не значи да су наставници потпуно одустали од папирне верзије педагошке свеске и педагошка свеска би требало да остане у папирној верзији. Међутим, електронски дневник чак и све те ствари које се односе на педагошку свеску покрива 100 одсто“, појаснио је Младеновић.
Електронски дневник је само један од пет сервиса у оквиру пројекта Е просвета. Касније је планирано да се уводи „Е лектира“, „виртуелни музеји“, информациони систем за аналитику учења, национална платформа за израду, дистрибуцију и коришћење одобрених дигиталних, образовних садржаја.
Извор: Танјуг
Toplo se nadam da će uskoro parlamentarn izbori, i da ćemo dobiti normalnog ministra prosvete koji će da stopira ovu budalaštinu.
Oprostite, a što da ne? Zašto da nemamo uvid u ocene deteta i po potrebi bez obostranog opterećenja dolazimo kod nastavnika ukoliko postoji problem da se konsultujemo?
Ja sam takođe i roditelj,i ne želim da kontrolišem dete kao da je u Severnoj Koreji. Želim da mi samo kaže kad dobije lošu ocenu, ili pobegne sa časa, želim da imam poverenje u njega, a ne da ga kontrolišem. Ne dajete priliku svom detetu da razvije međusobno poverenje sa roditeljima. Sutra će vas na prvom koraku kada ga ne budete kontrolisali slagati, i prevariti. Sa druge strane niko vam ne brani da imate uvid u ocene, odete lepo u školu, usput popričate, sa profesorima i razrednim jer samo tako možete da steknete utisak šta se dešava, „gole“ ocene ne govore ništa,
Sa profesorske strane ne mogu rečima da vam opišem kakvo je to ponižavanje prosvetnih radnika. Znate šta je „oglav“. To se stavlja konju da ne bi gledao ni levo ni desno, nego samo pravo. Ionako bedna nezavisnost i sloboda prosvetnih radnika bila bi dovedena na nivo radnika u „Juri“ koji nose pelene.Te elektronske aplikacije su toliko krute i birokratske, da je pisanje papirnog dnevnika ravno pulicerovoj nagradi.
Za Natašu. Ne može se za budalaštinu davati konstruktivne predloge, i primedbe, ničim ne možete da popravite ovu totalnu glupost, možete samo da se više zaglibite. Budalaština može samo da se odbaci, i ne uvodi, dok ne bude kasno, jer kad jedna budala uvede neku glupost, stotinu pametnih je ne mogu izbaciti, kao što je to na primer slučaj sa uvođenjem veronauke i građanskog u obrazovni sistem.
Za gradjansko i veronauku mogu da se slozim. Ali za elektronski dnevnik nikako….nastavnik upisuje ocenu kao i u dnevnik. Meni je jako bitno jer deca imaju jako puno testova u jednom trimestru (iz nekih predmeta i po 10) razlicitih tezina je ocena i meni kao roditelju znaci da imam uvid u svakom trenutku u ocene jer je srednja ocena prosek, a imati prosek ispod 5,5 nije tu i tamo vec sigurno vise od pola dece ima bar jednu slabu. Uostalom sa dve ocene iznad 5 se prolazi u sledeci razred. Iza neki stoji nedostatak rada, ali ne bas iza svih. U mom slucaju se ne radi o poverenju, vec o mom uvidu. Prosto nisu sva deca ista, ja imam dvoje dece potpuno razlicitih karaktera i odnosa prema skoli i ucenju. Jedno top solidne inteligencije i izuzetne strukture….ne uci puno, ali ima savrsenu patronu i odgovornost) i drugo koje ima srecu da zivi u sistemu gde mozes ako si izuzetno pametan dugo da se provlacis u najvisem nivou, ali evo sad je zavrsnica gde za prolaznu ocenu moras ipak da zagrejes stolicu. Naravno da nije jedina dosta je takvih pametnih (30-40%) u krizi i skola je tu bas da nam pomogne na pravi nacin i putem maila i telefona i elektronskog dnevnika, a naravno i posete. Stoga nemojte polaziti od sebe, dozvolite da je dobro ako i malom broju roditelja bude od koristi, a bice sigurno.
Ne vidim razlog za tako drastičnu reakciju gospodine Božoviću ali razumem da vi gledate sa aspekta prosvetnog radnika. Ja doživljavam uvođenje elektronskog dnevnika samo kao „pomagalo“ situacijama kada roditelji ne mogu iz opravdanih razloga da dođu u školu na direktan kontakt. Veliki su problemi danas u odsustvovanju sa posla roditelja i obilazak razrednih starešina a možda i dodatnih profesora za recimo 3 đaka (moj slučaj) a pri tome su deca u smeni sa nama. Možete li prebrojati koliko puta moram doći u školu (plus roditeljski sastanci) samo u jednom polugodištu i još ako je potrebno doći kod pojedinačnog nastavnika…. Pa to je nemoguća misija!
Što se tiče poverenja u decu, sve je to OK ali… hmmm…. ne postoji dete koje ne pokušava da „vrda“ u nekom periodu detinjstva. No chance! Znam slučajeve tuđih iskustava u vezi dece i poverenja…. tek su onda nastajali problemi… Imam razumevanja i za navikavanje na nove tehnologije, prošla sam isto ali s obzirom da se sve „kompjuterizuje“, to nam je što nam je. Treba se navići a bolje je ne gledati na to kao na nešto loše jer će onda biti prihvatljivije.
„Он је нагласио да је предвиђено да у наредних пет година све школе уведу електронски дневник (есДневник), а то значи да ће се са папирне потпуно прећи на електронску евиденцију оцена, изостанка, похвала.“
A gde piše da mora…?
U Zakonu piše da škola vodi evidenciju ili u papirnom ili elektronskom obliku.
Jel to po strategiji obrazovanja do 2020. Slusam onog Vujovica kako sam sebe hvali koliko mu je porastao BDP, pa jos u porast kada uracuna i buduci rast i projekciju konstatuje da treba odmah da primi Nobelovu nagradu. Samo sto se takvi brzo zagube u nekoj od svetskih metropola ili u nekom nevidljivom savetodavnom telu. Jednostavno ljudi ispare. Jedini do sada pronadjen je onaj bivsi ministar prosvete koga su nasli na klupi u parku, kraj kontejnera. Medjutim i to se ispostavilo kao laz ubrzo posto je cist i umiven podrzao aktuelnu vlast. Malo mrsaviji al ko mari, valjda se zdravo hrani. I slikao se sa studentima. U privatnoj obrazovnoj ustanovi. Zgodno bas.
Kada će osnovnom i srednjom školom da se bavi neko ko u njima i radi i zna kako sve funkcioniše,gospodin Radić radi na šumarskom fakultetu i vodi projekat elektronskog dnevnika za škole,zanimljivo!
Ja mogu da shvatim da korisnici imaju primedbe i konstruktivne predloge za poboljsanje, ali da nastavnici i ideju o elektronskom dnevniku smatraju budalastinom to ziatsa nikako ne mogu da shvatim. Ja kao roditelj imam samo reci hvale za el. dnevnik.
El. dnevnik kao oblik evidencije niko ne osporava. Za lenje roditelje bez komunikacije sa sopstvenom decom bice savrsen. Ovde se radi o tome da se taj famozni e dnevnik pretvara u neko pedagosko sredstvo kojim ce nesto u procesu nastave da se poboljsa. Nece, nastavnici ce voditi trostruku evidenciju i sve manje se baviti poducavanjem. Moguce da to i jeste cilj svega. Perfidna je i ideja da nastavnici ne mogu da vide sve ocene vec samo svoje, kao da to uopste ima neke veze u nastavnom procesu. Perfidno se sugerise roditeljima da su nastavnici neprijatelji njihove dece. A mi svaki dan delimo svoja iskustva, razgovaramo o svojim impresijama, kakvo je ponasanje nekog deteta na mom ili koleginom casu, da li mu bolje ide moj ili neki drugi predmet, i slicno. Tako zaokruzujemo sliku o jednom detetu, nasem uceniku, otkrivamo probleme pa ih prevazilazimo, pomazemo i nastavljamo poducavanje. Sve to ne moze da registruje e dnevnik.
Dakle, nista epohalno, obicna evidencija koja ucenike pretvara u sifre i brojke, kao i roditelje uostalom.
Šarlatanska prica jednog šarlatana. Obican mali klovn. Zamislite kuglice kojima žonglira: to smo mi, vi i vasa deca.
Uzivajte u cirkusu. Cela nam je zemlja šatra cirkuska.
Zaista vas ne razumem, shvatam da je to pocetak i da mogu postojati primedbe sa svih strana. Ali kao dugogodisnji roditelj korisnik ja mogu da vidim u svakom trenutku raspored svakog nastavnika, njegove pauze, da mu napisem mail, da ga pitam sta zelim (to sam uradila za 5 godina jednom) jer su mi razgovori na kraju trimestra sa tri zeljena nastavnika sasvim dovoljno. Ali nekome nije, a moze da u skladu sa svojim slobodim vremenom nadje termin i uskladi ga sa rasporedom nastavnika odnosno nekom njegovom pauzom. Vama su samo u glavi lenji roditelji, e pa onda nemojte da vas cudi sto i roditelji u Srbiji imaju jako lose misljenje o danasnjem nastavnom kadru u Srbiji, a nedavno su vas i na ovom sajtu ismevali kako se ponasate na seminarima koji su sigurno za vas jos jedna glupost. Previse ste sujetni, svaka cast izuzecima.
Deca su doduse manje vise svuda ista, ja zivim na svu srecu u nekom drugom sistemu gde nastavnici prvi reaguju kad dete popusti i prvo oni popricaju sa detetom, pre nego sto nazovu roditelja.
To da nastavnici mogu da vide samo svoje ocene …. tu su podeljena misljenja. Licno mislim da nastavnik treba da ima uvid u sve ocene….meni je na pr. juce nastavnik ekonomije rekao….“pa dete vam ima super ocenu iz matematike, sposobna je i jasno je da moze mnogo bolje, sto znaci da joj nedostaje da vise kod kuce uci odnosno vezba zadatke“ , naravno jer ekonomija je primenjena matematika …. i sve mi je to poznato, ali lepo je kad se nastavnik i ja slozimo, a dete to u nasem prisustvu cuje. E sad vi dobro znate da je u Srbiji popularno „prepisivanje“ ocena, a petice se olako dele. Tako da mi je jasna „zabrana“ iako sam u sustini protiv toga….ipak bi po tom pitanju bila uzdrzana.
Postovana Natasa,
izgleda da govorimo o razlicitim stvarima. To o cemu Vi govorite i sto Vam se cini svrsishodno nema veze sa e dnevnikom. Svaka ozbiljna skola ima sajt na kom mozete da vidite spisak nastavnika, njihov dnevni i nedeljni raspored, pauze, termin za otvorena vrata, ponegde i mail na koji mozete da komunicirate s nastavnikom. To nije sporno i pitanje je dobre organizacije u skoli a time se ne bave ni nastavnici ni e dnevnik.
Ovde je rec o evidenciji rada i postignuca ucenika, sto se radilo decenijama unazad, otkad je skole, i na neki nacin evidentiralo. Nikakva epohalna novost nije da ce se to sad raditi elektronski, niti je sporna sama tehnologija.
Sporno je sto se to predstavlja kao sustinski napredak u obrazovanju. Razumete?
Stvarni napredak bi bio da, na pr, svaka skola ima kabinetsku nastavu, jednosmensku nastavu i slobodan prostor za vannastavne aktivnosti, da svako odeljenje ima 15 ucenika, da svaka skola ima salu za fizicko, da seoske skole imaju minibus i vozaca za potrebe odlaska u razvijenije i urbanije sredine i sirenje vidika…mogao bi se napraviti lep spisak.
Niste pazljivo citali, jasno sam izdvojila korist za lenje i nezainteresovane roditelje, ne za sve. Dozvolicete, i roditelja ima raznih.
Stekla sam utisak da Vam se deca ne skoluju u nasem sistemu pa cu smatrati da uverenje da nastavnici medjusobno prepisuju ocene sticete iz tudjeg nekog iskustva.
Dete je licnost, svestrana i sveobuhvatna, mi ga sagledavamo kao celovitu osobu a ne fragmentarno. Ostalo sam objasnila gore, da ne ponavljam bespotrebno.
Uostalom, cela prica je povrsno zamajavanje javnosti i u tom kontekstu gledajte i taj segment. Uostalom, sta cemo s uciteljicama, one predaju i ocenjuju sve predmete, znaci, susta subjektivnost. Kako da suzbijemo tu strasnu pojavu i time unapredimo obrazovanje kao takvo?
Pozdravljam Vas, nadam se da sam razjasnila ono sto niste razumeli.
Da bi videla sve pojedinosti moram da imam nalog neke mogucnosti koje sam navela kod nas jesu deo dnevnika. Inace pre 5 godina u njemu su bile samo ocene a sad bas skoro sve. Odeljenja sa 15 djaka nigde ne postoje…tu i tamo sporadicno ali to su samo bajke da je tako na zapadu. Ono sto se moze kod nas videti na sajtovima skola je da 20% populacije na kraju 8 razreda ima sve petice a kod ucitelja najmanje 70% su odlicni znaci da nerealno ocenjivanje postoji i napredak u tom pravcu bi zaista bio uspeh jer nisu srpska deca losa na PISA testiranju toliko zbog realnog neznanja vec zbog nerealnog „znanja“ jer je uzorak testiranih priblizno istog uspeha. I to je jedan od najvecih problema. Uostalom i ja sam bila djak svega toga je i nekad bilo ali ne bas u ovolikom broju.
Draga gospodjo, Vi stalno komentarisete odnose u Srbiji, pri cemu kao polazno mesto uzimate ambijent za zivot i rad u Holandiji. Srbiju i Holandiju statisticki nije moguce porediti jer nemate iste faktore koji uticu na stanje u sistemu. Vecina nas zna sta bi bilo kad bi bilo i da je to pod srpskim uslovima neostvarivo. Poznajemo mi i nastavnike koji predaju u Holandiji i koji se takodje suocavaju sa odredjenim problemima. Koji su razliciti od srpskih problema ali su njima jednako vazni kao nama nasi. Srbija nije zrela tehnoloski, a dobrim delom ni po ljudskim resursima za vodjenje elektronskih registara u bilo kojoj oblasti. Ono sto je prednost novih tehnologija, ovde se izvrne u svoju nakaznost. Dodatno pojaca i oteza birokratske procedure, umanji efikasnost radnog procesa i dostupnost javnih sluzbi gradjanima. Ilustracije radi, pre neki dan je pao elektronski sistem u Vladi Srbije jer su uposlenici pratili porno sajtove bez antivirusne zastite. I bez ikakve kontrole sadrzaja koji dospevaju do najvisih drzavnih institucija. E sada premijerka blagonaklono prelazi preko tog slucaja a u isto vreme brine o radnom ucinku prosvetara i vremenu koje provode u poslu. Pri cemu ona meri samo vreme provedeno u skoli, a zaboravlja utroseno vreme na pripremu nastave, za izradu testova i kontrolnih zadataka i njihove ispravke. Mnostvo aktivnosti profesora se ne belezi nigde, vec ostaje ususkano na relaciji nastavnik-ucenik-roditelj. To su neke price koje nisu niti ce biti ispricane, pitanja necije duse, fizickog i psihickog zdravlja, samopouzdanja, isceljenja samoubica, narkomana itd. Kada na toj osovini zaskripi nesto tada dobijate Aleksu, i sve one male nesrecnike na ciji pomen svi grakcu NASILJE. Pri tome nemaju na umu cinjenicu da takvih i bog te pita kakvih sve slucajeva ima puta x i da tu neko pegla odnose. Ponekad nastavnik, ponekad dete a veoma retko roditelj odigra presudnu ulogu. Ili drugi primer mnogo prizemniji moze biti promena kalendara rada u APV dostavljena elektronski 19. decembra, a kalendar usvojen meseca avgusta tekuce godine. Nikakve bitne okolnosti vezane za praznovanje i praznoverje nisu se promenile. Sve sto znaju sada, znali su i onda. Godinama unazad. Dakle cemu u Srbiji sluzi digitalizacija, cemu elektronski dnevnik?
Da Srbija nije spreman za bilo kakvu digitalizaciju grdno se varate. Ja sam letos izvadila sva dokumenta u Srbiji (digitalno zakazala) a dosla sam u kosnicu. Prilikom zakazivanja bila sam iznenadjenja koliko praznih termina ima, pa sam pomislila da taj nacin zakazivanje ni ne funkcionise. Kad sam dosla u zakazano vreme dozivela sam da me preznojeni ljudi koji su cekali u redovima prozivaju da „otkud ja preko reda“ , sreca pa se neko nasao da kaze „sigurno je zakazala preko interneta“. Tako da meni sve to puno znaci i pomaze i naravno olaksava zivot.
Problem je u opstoj edukaciji stanovnistva, ali to ne znaci da zbog toga treba da se ponasamo i zivimo kao u proslom veku. Dolaze nove generacije….uostalom jedno nikad nije iskljucivalo drugo. Barem danas postoje cak i previse izbora…uzmi, ostavi, zaobidji.
Kad se neko poziva na svoje djacko iskustvo steceno pre tri decenije, a pri tome nema licno iskustvo ni kao roditelj ucenika neke skole u Srbiji onda je jasno koliko su mu argumenti „tanki“ ma kako bili zaogrnuti dobrim namerama i kulturom komunikacije. Ne moze se braniti forma bez sadrzaja niti namera bez koristi.
Nametnuto je, beskrajnim ponavljanjem, javno mnjenje po kom su nastavnici protivnici modernog i novog u obrazovanju i na to ih silom i teskom mukom sile avangardni kadrovi ministarstva prosvete i ostali drzavni fikusi. Nista nije bez svrhe i samo oni koji ne zele ne vide cemu ceo ovaj ringispil sluzi.
Pomisljam da se, s dobro osmisljenim zadatkom, ovde javljaju neke osobe i odrzavaju tu vatricu koja tiho i strpljivo podgreva i povremeno potpaljuje jalove diskusije, sve uredno vrteci ringispil s bezbedne udaljenosti.
Lepo sam napisala da je svega toga bilo i nekad ali ne u ovolikom broju…..“vukovaca“ i „odlicnih“ ne znam da li treba par skola da vam linkujem kao dokaz da je broj vukovaca u Srbiji na kraju 8. razreda 20%. Nije mi jasno sta vam tu nije jasno. U moje vreme na privatne casove isli su oni koji su zavrsili na popravnom, danas u Srbiji imate paralelne skole. A pored moje majke profesora u dubokoj penziji sa 77 godina jos uvek prolaze bataljoni djaka, a nema nikakvu potrebu za radom, a ponajmanje finansijsku. Ako neko ko ima petice dolazi na privatne casove (a u pitanju je egzaktna nauka) i pri tome mnogo stosta ne zna onda je jasno koliko danas deca nauce u skoli, a i koliko je popularno prepisivanje ocena. Zar mi treba bolje iskustvo od toga?
Nacitala sam se tih tekstova (iz pera raznoraznih srpskih strucnjaka) o svim uspesnim metodama na zapadu, a sve je bilo totalno izbaceno iz konteksta i ni nalik sa Zapadom. Kao ljudi su odlazili i za par dana „savrsno“ skontali kako to funkcionise i odmah recept skinuli….ali na sta smo zaboravili …. da kao i u svakom receptu treba da se pogodi prava mera i ispostuju sva predvidjena vremena. A sta se vama u Srbiji desilo ….. da ste zbog propusta i promasaja poceli da se skrivate iza modernih izmisljenih dijagnoza, a nevaspitanje nazivali kreativnoscu i tako smo dobili recept za neukusnu papazjaniju.
I onda kad tome jos dodamo inkluziju koja kao takva kakva je u Srbiji nigde ne postoji, pa mogucnost da svaki roditelj svoju pricu (poluistinu) plasira na naslovnoj stranici i postane deo realitija …..dobijemo to sto ste dobili.
Dakle da bi se nesto implementiralo podrazumeva se da treba da postoji strucno znanje i zdrava logika, jasne smernice i nacela …. ali dobili smo da to malo sto fali, gadno recept kvari.
Slazem se da opremanje kabineta treba da bude jedan od prioriteta, specijalne skole i autobusi za tu decu….
O kalendaru rada ne znam sta da kazem, osim da u poredjenju sa decom na Zapadu deca u Srbiji a i nastavnici mnogo manje borave u skoli (kako na dnevnoj bazi tako i na godisnjoj), i mnogo se vremena (casova) izgubi na suvoparna usmena propitivanja djaka, a u poredjenju sa Zapadom premalo pismenih provera.
Znate skola odnosno cas na Zapadu je mnogo dinamicniji….kratka predavanja od 15minuta onda u zavisnosti od predmeta aktivna diskusija 10miuta, a potom samostalno rad uz naravno mogucnost pitanja i konsultovanja sa nastavnikom.
I da ne bude zabune da ja ne znam kako izgleda skola u Srbiji….izmedju ostalog jedno moje dete je boravilo u III razredu osnovne 10 dana u srpskoj skoli kod jedne od „Pcelica“ uciteljica …. i u jednom trenutku kad joj nesto nije bilo jasno pitala je devojcicu sa kojom je sedela da joj objasni, a ona nije znala, pa je pitala … a zasto ne pistas uciteljicu kad ne znas, a ona je slegla ramenima. Ovde je pravilo da prvo pitas druga do sebe da li zna, a potom ucitelja da ti objasni.
Nisam sa zadatkom, znam da je reforma i zahtevna i da ne moze biti po instant receptu, no ne vidim zasta potrebu i halabuku oko elektronskog dnevnika, a od vas sam cula da se to predstavlja kao „sustinski napredak u obrazovanju“ ja to dozivljavam svakako kao normalnost u skladu sa vremenom, mozda je malo vise medijski propracen i najvise kritika upravo od vas nastavnog osoblja dobio.
pouzdan svakako nije. šta da rade nastavnici kad nema interneta ili ako nestane struja?
Čelični živci su potrebni nama profesorima. Decu cemo poduciti, roditelje nikako. Oni, na žalost, najcesce ne vide koliko „ne vide“ i ne znaju da ne znaju. Odustajem. Pozdrav svim kolegama sapatnicima.
Otvoreno vređanje od strane prosvetnog kadra nije u redu ali… razni smo. Elem…ako bih počela priču na tu temu (na primer br. 1: prosvetar koji kaže učeniku „Jel si lud ili ti noge smrde?“, primer br.2: „Božiću, (pred celim razredom) zašto ne ideš na ekskurziju? Je li nemate dovoljno para da platite?“…i td.) gde bi mi bio kraj?
Ne vidim perfidnost u ideji da nastavnik vidi samo svoje ocene, jer i u moje vreme školovanja mnogi su nastavnici ocenjivali, ne retko, decu na osnovu ocena iz drugih predmeta (nije pošteno) a da ne pričamo o „dogovaranju“ na nastavničkim većima tipa, „ako ti daš „izvesnu“ ocenu mom detetu ja ću dati tvom“ …(međukolegijalni odnosi)……Ma dajte molim vas….mnogo sam „matora i u toku“.