„Имам мастер диплому, 16 година искуства, радим два додатна посла и донирам крвну плазму да бих преживела. Ја сам учитељица у Америци“.
Тако је изгледала насловна страна Тајма ове недеље.
Просечна плата у српској просвети је око 44.000 динара. Од чега и како живе српски учитељи? Да ли је истина болна?
О томе су у Јутарњем програму Прве телевизије говорили Ненад Гугл, професор српског језика у Трећој београдској гимназији, Александра Тодоровић, учитељица у школи Прима и Љубица Симић, учитељица у ОШ Јанко Веселиновић у Шапцу.
„У просвети раде генијални људи али просветни радници су се заглавили у погледу, мисле да су беспомоћни и очекују од државе. Ми смо у неку руку беспомоћни, али у савременом свету сваки родитељ би платио да му дете научите како да учи, како да размишља. Али они мисле да ако обављају неки додатни рад да је то урушавање достојанства. Да је ова држава нормална, ми о додатном послу не бисмо морали да размишљамо. Али, пошто није, онда имате опцију да кукате или да нешто урадите сами. Ми смо у Србији нажалост дошли у један менталитет робова, ми радимо за храну и за пиће и дажбине“, каже Ненад Гугл.
„Ми се осећамо збуњено, сигурни смо у оно што радимо, стално нам се говори колико смо битни, а када отворимо врата своје школе, видимо све супротно. Ја сам се мало бавила рачунањем и дошла до цифре од око 1000 сати стручног усавршавања у својој каријери. Волели бих да се то на неки начин поштује и волела бих да од своје плате живим пристојно, а то не могу.“, наводи учитељица Љубица Симић.
Она на питање – да ли плата одређује ауторитет, одговара:
„Плата не утиче на ауторитет, ми смо свесно одабрали посао, ми васпитавамо нашу децу и нама је циљ да ми њима будемо модел“.
Извор: Б92/Зелена учионица