U prvom razredu osnovne škole projektni pristup zahtevaće veće angažovanje učitelja

april 20, 2018

Projektni pristup podstiče đake da istražuju, uče sa razumevanjem, koriste moderne tehnologije, povezuju poznato i nepoznato, razvijaju organizacione, socijalne i veštine komunikacije, kao i logičko i stvaralačko mišljenje.

Od naredne školske godine projektna nastava biće obavezna za sve prvake, predviđeno je novim planom i programom. Uvođenje projektne nastave nije, kao što se uglavnom misli, novina u obrazovnoj praksi uslovljena razvojem novih tehnologija. Odavno se sreće u pedagoškoj literaturi, gde je stručnjaci još nazivaju i obrazovanjem iskustvom. Okosnica projektne nastave je uvođenje istraživačkih metoda i povećanje aktivnosti učenika. Projektni pristup, kako se najčešće opisuje, od učenika iziskuje samostalnu aktivnost kao i pisani trag o tome. Njegova vrednost ogleda se u tome što đaci učestvujući u projektu, povezuju poznato i nepoznato, ovladavaju kognitivnim i socijalnim veštinama, spontano uče pomoću primera, primenjivanjem znanja, logičkog i stvaralačkog mišljenja.
Upućeni znalci pojašnjavaju da je projektna nastava dragoceni oblik rada jer podstiče učenike da preuzmu aktivnu ulogu u procesu učenja sa razumevanjem, produbljuju znanje, razvijaju organizacione i veštine komunikacije. Projektni pristup jača motivaciju učenika, unapređuje njihovu sposobnost savlađivanja gradiva, samostalnog učenja, rešavanja problema, donošenja odluka, argumentovanja… Takođe, podstiče saradnju, rad u grupi, razvijanje kritičkog odnosa prema vlastitom i tuđem radu.
Rezultati različitih istraživanja pokazuju da projektni pristup utiče na razvijanje ključnih i opštih međupredmetnih kompetencija učenika. Jedna od najvažnijih uloga ovakvog rada je ta što omogućava da nastavni predmeti budu smisleno međusobno povezani, ali i u vezi sa svakodnevnim životom učenika. Ovaj oblik nastave ohrabruje đake i učitelje da pravilno i bezbedno koriste informaciono-komunikacione tehnologije, što proces sticanja znanja čini efikasnijim.
Za realizaciju projektne nastave planom je predviđen po jedan čas nedeljno, obavezan za sve učenike (ukupno 36 časova godišnje). Ipak, ostavljena je mogućnost da učitelj odluči kakva dinamika rada odgovara njegovim đacima, temi i strukturi projekta, tako da može realizovati i dvočas svake druge nedelje, na primer.
Projektna nastava često se smatra oblikom rada primerenim učenicima starijih razreda, ali zapravo može biti zastupljena još u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Tako će se i u razrednoj nastavi planirati i ostvarivati prema uzrastu, predznanju i interesovanju dece. U prvom razredu osnovne škole projektni pristup zahtevaće veće angažovanje učitelja. On će izabrati temu projekta u okviru koga će đaci povezivati i nadgraditi znanje iz više predmeta uz obaveznu upotrebu savremenih tehnologija. Učitelj mora dobro poznavati i uskladiti specifičnosti odeljenja i principe projektne nastave, tako da ostane dovoljno prostora za aktivnosti učenika, a da u funkcionalnoj harmoniji bude rad na času i samostalno angažovanje učenika van škole.
 
Izvor: Klet

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

9 komentara na "U prvom razredu osnovne škole projektni pristup zahtevaće veće angažovanje učitelja

  1. B kaže:

    Samo vi otkrivajte “toplu vodu” i tovarite učitelje. Mogli ste uz sve te “pakete novih udžbenika” i samar jedan da im spakujete kako bi lakše poneli sve što ih očekuje. Kada je u pitanju čuvena “projektna nastava” treba da se postavi jedno pitanje: kako vas samo nije sramota da nešto što ste prepisali uglavnom iz programa i plana jednog od već postojećih izbornih nastavnih predmeta (svi koji poznaju oblast znaće kog) proglašavate “Amerikom”. Sve što se radi, ama baš sve, bolesno je od senzacionalističkog pristupa informisanju o onome što bi trebalo da se desi, a isti pristup je i prema izveštavanja o onome što se dogodilo. Suštinski, ne dešava se ništa posebno, šta više, presipa se iz šupljeg u prazno i u svemu tome najviše trpe i teško sve to podnose ljudi koji zaista kvalitetno rade. Birokratija glođe preostale vitalne delove obrazovnog sistema pripremajući se da ga “digitalno” potpuno očisti od tih “starih navika i utemeljenih vrednosti iz prošlosti”.

  2. Marija kaže:

    “U PRVOM RAZREDU osnovne škole projektni pristup zahtevaće veće angažovanje učitelja. On će izabrati temu projekta… Učitelj mora DOBRO POZNAVATI i uskladiti SPECIFIČNOSTI ODELJENJA i principe projektne nastave…” Znači, meni dođe 25-30 deteta prvog septembra u prvi razred, i tad se maltene prvi put vidimo, ali ja već tad moram da ih znam u mali prst da bih mogla da realizujem tu projektnu nastavu? ‘Alo, logiko?

    1. Marija kaže:

      I još jedna stvar mi nije jasna. Prosvetari štrajkuju samo zbog plata, i ja to razumem. Jer je stvarno sramota da rade za platu koju inače primaju medicinske sestre i kafe-kuvarice u EPS-u, a stepen stručne spreme, odgovornost, složenost posla i stres ne mogu da se porede. Ali mi nije jasno zašto ne podignu glas protiv ovakvih “novina” koje nemaju smisla, oduzimaju previše vremena ni za šta, i nemaju nikakav smisao i još samo stvaraju probleme. I ne mislim samo na ovu projektnu nastavu, već i na opisne ocene, inkluziju, dodatnu papirologiju, besmislene seminare, uniforme i još mnogo toga. Zašto se najškolovaniji kadar ne pobuni protiv tih nametnutih besmislica, nego samo ćuti i trpi, svestan da sve te besmislice vode u propast, i da ima većih problema koje treba rešavati?

      1. Coka kaže:

        Mislite da nisu? Mislite da strajkuju samo zbog plata? Time se sluzi stampa, da nahuska narod na prosvetu I zdravstvo, ali strajkuju oni I zbog drugih stvari samo sto se o tome ne pise.

        1. Marija kaže:

          Zašto onda nisu uporni i istrajni u tim štrajkovima koji se ne tiču plata? I zašto se ama baš nigde nije moglo čuti da se prosvetari bune protiv inkluzije, manjka pedagoških asistenata, opisnih ocena i drugih nameta iz Ministarstva? Ja verujem da su zbog ove loše situacije u školstvu “ubijeni u pojam”, ali to nije razlog da ne smognu snage i bore se protiv nebuloza. Najškolovaniji kadar koji ima najviše iskustva iz neposrednog rada u školi bi trebalo da diriguje šta će se a šta neće raditi, a ne da ćutke prihvata “novine” sa vrha.

  3. Koja kaže:

    Sve dok su u dve trecine skola savremena sredstva u nastavi tabla i kreda sve ove inovacije su piš.. e uz vetar. Dok prosvetari ne budu adekvatno placeni samo će biti tspkanje u mestu.

  4. Vesna kaže:

    Verujem da će projektni pristup prijati deci. Vremena se menjaju, promene su nezbežne… Ako se većina prosvetara žali na ponašanje dece i ako većina dece ne voli školu, znači da nešto nije u redu! Dosta više besmislenog štrebanja. Deca vole da uče ako to za njih ima smisla, ako su aktivna, istražuju, dogovaraju se, sarađuju, isprobavaju…Ne može to odjednom, a svest je najteže menjati. Da se ja pitam, a ne pitam se(sigurno će me mnogi psovati) svi mi koji se bavimo decom, treba da imamo ugovor na određeno vreme,pa ko nije spreman da se posveti i da se menja,neka se bavi nekim drugim poslom.

    1. Sanja kaže:

      Poštovana Vesna,radim dugo u školi,prihvatam promene(uglavnom ih zamene “nove”),malo nas ostaje sa Rešenjima o radu,puno (2/3)u školama gde radim su sa ugovorima.Status očajan.Nezainteresovani jer “šta da počnu kad su pod ugovorom” ili su ucenjeni(kako im se naredi) ,opet nemaju “svoj status” i pojavljuje se 3 grupa “savremeni”(od danas do sutra,glavom kroz zid,ko “Šakire” od škole do škole,druženje,zabava,provod). Bolje je definisati odgovoran stalni radni odnos ,sa jasnim obavezama nego “ugovor za školsku godinu,pa vozi dalje “

    2. Realna kaže:

      Ne vole sva deca da uče i ne dolaze u školu zato što su željna znanja, nego zato što moraju, i to potpisujem. Imala sam učenike iz određenih grupa koji dolaze u školu samo da ne bi imali izostanke pa se na času izležavaju i dremaju, ima i učenika koje interesuje samo fizičko. I ako se prosvetari žale na ponašanje dece, nije problem u prosvetarima, već u roditeljima te iste dece koji nisu znali da ih vaspitaju na vreme, da ih pripreme za školu, na obaveze, na red. Bilo je roditelja koji mi se žale kako ne znaju više šta da rade sa svojim detetom, čak ga biju i ne pomaže, a to isto dete maltretira sve redom u školi. Ima roditelja koji šalju svoju decu u školu jer ne znaju šta da rade više s njim kod kuće, pa da odmore malo od njega dok je u školi. Ima i loših prosvetara, ali mislim da je veći problem u nevaspitanoj, nekulturnoj i bahatoj deci.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama