Projektni pristup podstiče đake da istražuju, uče sa razumevanjem, koriste moderne tehnologije, povezuju poznato i nepoznato, razvijaju organizacione, socijalne i veštine komunikacije, kao i logičko i stvaralačko mišljenje.
Od naredne školske godine projektna nastava biće obavezna za sve prvake, predviđeno je novim planom i programom. Uvođenje projektne nastave nije, kao što se uglavnom misli, novina u obrazovnoj praksi uslovljena razvojem novih tehnologija. Odavno se sreće u pedagoškoj literaturi, gde je stručnjaci još nazivaju i obrazovanjem iskustvom. Okosnica projektne nastave je uvođenje istraživačkih metoda i povećanje aktivnosti učenika. Projektni pristup, kako se najčešće opisuje, od učenika iziskuje samostalnu aktivnost kao i pisani trag o tome. Njegova vrednost ogleda se u tome što đaci učestvujući u projektu, povezuju poznato i nepoznato, ovladavaju kognitivnim i socijalnim veštinama, spontano uče pomoću primera, primenjivanjem znanja, logičkog i stvaralačkog mišljenja.
Upućeni znalci pojašnjavaju da je projektna nastava dragoceni oblik rada jer podstiče učenike da preuzmu aktivnu ulogu u procesu učenja sa razumevanjem, produbljuju znanje, razvijaju organizacione i veštine komunikacije. Projektni pristup jača motivaciju učenika, unapređuje njihovu sposobnost savlađivanja gradiva, samostalnog učenja, rešavanja problema, donošenja odluka, argumentovanja… Takođe, podstiče saradnju, rad u grupi, razvijanje kritičkog odnosa prema vlastitom i tuđem radu.
Rezultati različitih istraživanja pokazuju da projektni pristup utiče na razvijanje ključnih i opštih međupredmetnih kompetencija učenika. Jedna od najvažnijih uloga ovakvog rada je ta što omogućava da nastavni predmeti budu smisleno međusobno povezani, ali i u vezi sa svakodnevnim životom učenika. Ovaj oblik nastave ohrabruje đake i učitelje da pravilno i bezbedno koriste informaciono-komunikacione tehnologije, što proces sticanja znanja čini efikasnijim.
Za realizaciju projektne nastave planom je predviđen po jedan čas nedeljno, obavezan za sve učenike (ukupno 36 časova godišnje). Ipak, ostavljena je mogućnost da učitelj odluči kakva dinamika rada odgovara njegovim đacima, temi i strukturi projekta, tako da može realizovati i dvočas svake druge nedelje, na primer.
Projektna nastava često se smatra oblikom rada primerenim učenicima starijih razreda, ali zapravo može biti zastupljena još u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Tako će se i u razrednoj nastavi planirati i ostvarivati prema uzrastu, predznanju i interesovanju dece. U prvom razredu osnovne škole projektni pristup zahtevaće veće angažovanje učitelja. On će izabrati temu projekta u okviru koga će đaci povezivati i nadgraditi znanje iz više predmeta uz obaveznu upotrebu savremenih tehnologija. Učitelj mora dobro poznavati i uskladiti specifičnosti odeljenja i principe projektne nastave, tako da ostane dovoljno prostora za aktivnosti učenika, a da u funkcionalnoj harmoniji bude rad na času i samostalno angažovanje učenika van škole.
Izvor: Klet