У раном узрасту може се СМАЊИТИ вероватноћа појаве аутизма – кључ је у односу деце и родитеља

23 септембра, 2021

Лекари су први пут показали да се терапијом за малу децу може ублажити аутистично понашање и смањити вероватноћа да се код деце дијагностификује аутизам пре него што дођу до школског узраста.

Код мале деце код које се примени терапија након што покажу ране знаке потенцијалног аутизма, као што је избегавање контакта очима и неодазивање на позив по имену, за трећину је мања вероватноћа да ће бити дијагностификован аутизам у трећој години у односу на ону са стандардном негом, закључили су истражитељи, пренео је Гардијан.

Резултати истраживања указују да се интервенисањем у првој години живота када се може сумњати на аутизам, али се не може са сигурношћу дијагностификовати, могу унапредити друштвене вештине код потенцијално аутистичне деце са дугорочним позитивним последицама у другим доменима живота.

„Ово је први доказ на глобалном нивоу да се превентивном интервенцијом може ублажити аутистично понашање и смањити вероватноћа за каснију дијагнозу“, рекао је професор Џонатан Грин са Универзитета у Манчестеру. „Сматрамо да је ово откриће прекретница јер указује да интервенција у овом раном периоду може да има суштински ефекат. Може знатно да промени начин на који се пружа стручна подршка великом броју деце широм света.“

Међународни истраживачки тим који предводи професор Ендрју Вајтхаус са Универзитета Западне Аустралије у Перту, оцењивао је 104 деце узраста од девет до 14 месеци након што су показала ране знаке аутизма. Док је половина насумице изабрана да буде подвргнута уобичајеној нези, остала деца су прошла десет сесија терапија за пет месеци. Код свих је поново процењиван степен аутистичног понашања када су напунила 18, 24 и 36 месеци.

Током терапијских сесија су снимани родитељи како се играју с децом. Терапеут је затим прегледао снимак заједно с родитељима и помагао им да схвате различите начине на које су њихова деца покушавала да комуницирају, као и како би могли боље да ангажују дете. Циљ је био да се ојача веза и унапреди интеракција између родитеља и детета да би се детету помогло да развије комуникационе вештине.

Истражитељи су у тексту у часопису „Jama pediatrics“ објаснили да се испоставља да терапија ублажава неке симптоме аутизма, што је промена која се углавном задржавала док деца не напуне три године. У тој фази су независни лекари процењивали свако дете и испоставило се да је код петине оних који су били подвргнути стандардној нези дијагностификован аутизам док је та дијагноза постављена само код 6,7 одсто оних који су прошли терапију.

Према тој студији, деца су остварила боље резултате када је реч о социјалној интеракцији, али и у вези с другим симптомима, као што су понављајући покрети и необичне реакције на чулне надражаје, као што су укус и мирис. Међутим, како се наводи, потребно је обавити додатна истраживања да би се утврдило да ли је терапијом само одложена дијагноза или је њоме спречена појава аутизма код неке деце.

Истражитељи су нагласили да терапија није лек за аутизам. Многа деца су на крају студије и даље имала проблеме у развоју када су напунила три године. Али резултати истраживања указују да се примереном терапије може бар помоћи да нека деца развију друштвене вештине пре школског узраста.

Вајтхаус је рекао да „до сада ниједна терапија није показала толико позитивне ефекте на развој да је утицала на постављање дијагнозе код детета“.

„Из тог разлога, терапија има реални потенцијал да промени начин на који пружамо подршку деци која се развијају другачије. У суштини ово је промена са политике ’чекај да видиш’ на политику ’препознај и делуј’, односно на нови клинички модел који би могао да промени вид подршке породицама“, указао је Вајтхаус.

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама