Ученици Гимназије ”Јован Јовановић Змај” из Новог Сада обратили су се јавности саопштењем у ком кажу да већ годину дана и они и њихови професори проживљавају терор, да су им отети и професори и зграда, а да је њихово образовање жртвовано.
Цело саопштење преносимо у наставку.
”Ми, као ученици Јовине гимназије имамо питање, за све. За грађане који су своју средњу школу завршили, за наше вршњаке који су у другим школама, за оне чија деца треба тек да крену у средњу школу. Како бисте се ви осећали? Како бисте одреаговали?
Да до 23:30 часова 31. августа и даље не знате у коју, туђу, зграду треба сутра да идете? Да распоред буде послат 1. септембра у шест ујутро? Да након тога, уследи отпуштање 20 професора у два дана и да се говори о нових 20 отпуштања? Да уместо да идете на наставу, односно да уопште имате организовану наставу, ви гледате своје вршњаке и своје професоре како се грле и плачу, опраштајући се? Да гледате људе који су провели године и деценије бивајући стуб знања и образовања како бивају отпуштени, протерани са својих радних места због тога што се нису повиновали самовољи једног злотвора?
Питамо вас ово, јер ми, ученици, овај терор проживљавамо на својој кожи већ годину и по дана.
Наши професори, један по један, излазе из канцеларије директора са вешћу да су отпуштени јер „за њима више нема потребе”, док ученици немају часове баш тих предмета које су отпуштени професори предавали. На вама је да одлучите да ли за професорима стварно нема потребе, или су можда отпуштени јер је директор одлучио да ће жртвовати наше образовање да у професорском кадру не би имао оне који не желе да му се покоре јер знају да образ не сме да има цену.
На вама је да одлучите да ли је нормално да директор, поново, зове полицију на ученике и родитеље који су се побунили, да шаље обавештења у поноћ, и распоред у шест ујутро, да се појави у школи само да подели отказе…
Почетак школске године у Гимназији „Јован Јовановић Змај” некада је био магичан. Под липама су старешине дочекивале своје нове ђаке уз громогласне звуке школске химне коју је певао хор. Ученици су корачали црвеним тепихом вишевековне институције чији су зидови одисали амбицијом, знањем, успесима и историјом који су у њима изазивали понос, онај осећај испуњености и, најважније, жељу за наредним даном, за новим часовима, новим активностима, жељу за Јовином гимназијом. Тога више нема.
Тренутно је у нашој школи већи проценат ученика који никад нису крочили у зграду Гимназије, него оних који су њене чари искусили.
Директор нам је отео професоре и отпустио их, самим тим немамо ни наставу ни ваннаставне активности за шта је крив директно он, закључао је зграду и активно нас лаже о њеном стању већ годину и по дана. Нико од ученика, па чак ни матураната не сме да прочита ово саопштење јавно, не сме да изађе или било како да се истакне јер страхујемо од последица као што су дисциплински поступци, неправедно смањење оцене, малтретирање и шиканирање од стране директора и, њему верних, „професора”, који очигледно не знају да је слобода говора основно људско право. Или се баш толико бојите правде и деце која знају истину?
Наставите да страхујете, али успут чистите канцеларије, јер правда долази и по њој ће вам се судити, а ми не одустајемо, штавише тек смо почели, јер не дамо наше професоре ни нашу школу.
Не дамо Јовину!