Ученици четвртог разреда основних школа радиће 15. јуна годишњи тест на ком ће решавати задатке из три предмета: матерњег језика, математике и прир0де и друштва. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања припремио је две верзије теста, који служи да ученици провере своје знање, те да наставници у другом циклусу образовања добију оквирну информацију о томе на чему треба додатно радити. На основу резултата, учитељ може да оцени ученика, ако је то у његовом интересу.
– Изгледа да је од свих заблуда овог система највећа да више тестирања значи и више знања, иако деценијски резултати показују да је завршно тестирање најмлађих матураната, додатно исцрпљивање ученика и учитеља на коме ученици покажу слабије резултате у односу на оцене, па учитељи долазе у дилему шта и како да вреднују. – каже Весна Јеротијевић из Уније синдиката просветних радника.
Она подсећа и на примерак теста знања из природе и друштва 2013. године који је имао 32 задатка вишеструког избора и повезивања на 13 страна. Приближно исти број задатака садржали су и тестови из математике и матерњег језика.
– Овакав вид тестирања знања мери све нивое постигнућа тако што постоји могућност више тачних одговора, чиме се задатак усложњава и добија на тежини. Ученици овог узраста често занемаре могућност више тачних одговора и концентришу се само на један, а додатну забуну уноси чињеница да одговор мора бити потпуно тачан, што значи да нетачни или делимично тачни одговори носе негативне поене, док је у случају свих означених одговора резултат нула. Код задатака вишеструког избора, заокруживање слова или броја испред једног или више у низу понуђених одговора, тачан одговор не сме бити очигледан, док у тесту морају бити заступљена најмање три типа задатака, који по захтевности морају пратити три нивоа ученичких постигнућа, основни, средњи и напредни. Ниво постигнућа и ниво тежине су различити појмови, јер и најмање захтеван задатак понекад из најбаналнијих разлога може бити тежак. Самим тим ученици су додатно депримирани и несигурни. – објаснила је Јеротијевић.
Сам тест траје два сата, што је, за децу млађег школског узраста тешко јер немају дубоку пажњу која може трајати колико и само тестирање.
– Чињеница да учитељ има могућност да оцени ученика на основу резултата теста који, да подсетимо, има више од тридесет задатака, доводи до додатног стреса да се већ готово закључена оцена изведена на основу постигнућа током целе школске године не ,,поквари“.
Убудуће ће по угледу на завршно тестирање млађих основаца, бити конципирано и полагање завршног теста ученика осмог разреда. Наиме, досадашњи трећи, комбиновани тест неће бити модуларан, већ ученици треба да изаберу један од пет наставних предмета. Право на избор први ће имати ученици седмог разреда, који ће у свим школама у Србији 15. јуна радити пробни тест из предмета који су изабрали. Ученици ће на основу истицања у природним наукама (хемија, биологија, физика) или друштвеним (историја, географија), одабрати предмет из ког ће решавати пробни тест.
– Све у свему, у среду, 15. јуна, биће тестирани осим ученика четвртог и седмог разреда и њихови учитељи и наставници. Ученицима тестирају знање, а нама стрпљење. Поново се колеге ангажују за дежурство и прегледање тестова, што је још једно додатно, а неплаћено радно ангажовање. – закључује Јеротијевић.