Učenici četvrtog razreda osnovnih škola radiće 15. juna godišnji test na kom će rešavati zadatke iz tri predmeta: maternjeg jezika, matematike i prir0de i društva. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremio je dve verzije testa, koji služi da učenici provere svoje znanje, te da nastavnici u drugom ciklusu obrazovanja dobiju okvirnu informaciju o tome na čemu treba dodatno raditi. Na osnovu rezultata, učitelj može da oceni učenika, ako je to u njegovom interesu.
– Izgleda da je od svih zabluda ovog sistema najveća da više testiranja znači i više znanja, iako decenijski rezultati pokazuju da je završno testiranje najmlađih maturanata, dodatno iscrpljivanje učenika i učitelja na kome učenici pokažu slabije rezultate u odnosu na ocene, pa učitelji dolaze u dilemu šta i kako da vrednuju. – kaže Vesna Jerotijević iz Unije sindikata prosvetnih radnika.
Ona podseća i na primerak testa znanja iz prirode i društva 2013. godine koji je imao 32 zadatka višestrukog izbora i povezivanja na 13 strana. Približno isti broj zadataka sadržali su i testovi iz matematike i maternjeg jezika.
– Ovakav vid testiranja znanja meri sve nivoe postignuća tako što postoji mogućnost više tačnih odgovora, čime se zadatak usložnjava i dobija na težini. Učenici ovog uzrasta često zanemare mogućnost više tačnih odgovora i koncentrišu se samo na jedan, a dodatnu zabunu unosi činjenica da odgovor mora biti potpuno tačan, što znači da netačni ili delimično tačni odgovori nose negativne poene, dok je u slučaju svih označenih odgovora rezultat nula. Kod zadataka višestrukog izbora, zaokruživanje slova ili broja ispred jednog ili više u nizu ponuđenih odgovora, tačan odgovor ne sme biti očigledan, dok u testu moraju biti zastupljena najmanje tri tipa zadataka, koji po zahtevnosti moraju pratiti tri nivoa učeničkih postignuća, osnovni, srednji i napredni. Nivo postignuća i nivo težine su različiti pojmovi, jer i najmanje zahtevan zadatak ponekad iz najbanalnijih razloga može biti težak. Samim tim učenici su dodatno deprimirani i nesigurni. – objasnila je Jerotijević.
Sam test traje dva sata, što je, za decu mlađeg školskog uzrasta teško jer nemaju duboku pažnju koja može trajati koliko i samo testiranje.
– Činjenica da učitelj ima mogućnost da oceni učenika na osnovu rezultata testa koji, da podsetimo, ima više od trideset zadataka, dovodi do dodatnog stresa da se već gotovo zaključena ocena izvedena na osnovu postignuća tokom cele školske godine ne ,,pokvari“.
Ubuduće će po ugledu na završno testiranje mlađih osnovaca, biti koncipirano i polaganje završnog testa učenika osmog razreda. Naime, dosadašnji treći, kombinovani test neće biti modularan, već učenici treba da izaberu jedan od pet nastavnih predmeta. Pravo na izbor prvi će imati učenici sedmog razreda, koji će u svim školama u Srbiji 15. juna raditi probni test iz predmeta koji su izabrali. Učenici će na osnovu isticanja u prirodnim naukama (hemija, biologija, fizika) ili društvenim (istorija, geografija), odabrati predmet iz kog će rešavati probni test.
– Sve u svemu, u sredu, 15. juna, biće testirani osim učenika četvrtog i sedmog razreda i njihovi učitelji i nastavnici. Učenicima testiraju znanje, a nama strpljenje. Ponovo se kolege angažuju za dežurstvo i pregledanje testova, što je još jedno dodatno, a neplaćeno radno angažovanje. – zaključuje Jerotijević.