Правилници о поступању у случајевима насиља у школама су врло сложени и захтевају од запослених у образовним установама да добро познају законе. Секретар запослен у школи, због тога, мора бити правник који све те правилнике и законе држи „у малом прсту“.
Сваки пропуст у поступању, у супротном, школу може коштати много.
Једна од таквих ситуација управо се дешава у Трстенику, пишу медији. Због пропуста у процедури, један од дечака који је требало да, одлуком Наставничког већа буде искључени из школе, наводно остаје ђак ове установе.
Према правилнику о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, директор је био у обавези најпре да ученику одреди друштвено користан, тј. хуманитарни рад, па да тек онда наставничко веће донесе одлуку о искључењу из школе. Како је један корак прескочен, то је адвокат ученика искористио, жалио се на одлуку директора и та жалба је усвојена, пише Курир. Како открива саговорник овог портала, директор школе није законски водио ни обавезујући протокол након што се насиље десило.
– Школа је била у обавези да, након што се инцидент десио, у школи организује радионице, да направи план подршке. То се није догодило када се инцидент десио почетком новембра, него тек пре две недеље.
Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника, који су организовали и протесте подршке пониженој професорки, за Курир каже да се због грешака прављених у брзини дошло до тога да насилник буде враћен у школу.
Снежана Голић, педагог са искуством и у основној и у средњој школи, каже да су пропусти у процедурама врло често разлог због ког школа на крају не успе да спроведе одлуку коју је донела.
– Процедуре у школама јесу сложене и врло је важно да их секретар и правник јако добро познају. Али, то је обавеза и наставника и свих запослених у школи. Они такође морају бити упознати са свим процедурама, као и с тим шта смеју, а шта не смеју да раде у случају насиља пре него што се појави законски заступник, односно родитељ или старатељ детета. У супротном, ако не познају закон сви, тешко да ће поступак моћи да се спроведе без пропуста. У једном случају који ми је познат десило се то да ученик, након случаја насиља, није упитан да ли жели да се с њим разговор води на језику националне мањине којој припада или на српском (који говори као матерњи). Његов адвокат је то искористио и цео случај је „пропао“. У другој ситуацији довољно је било то што у записнику Наставничког већа није стајало да постоји кворум (иако га је било). Онај ко је водио записник то није нагласио и опет – адвокат ученика је оборио читав случај. – објашњава Голићева.
Јанковићева каже да је случај Трстеник показао све мањкавости наших процедура, што законских, што подзаконских аката.
– Уједно је ово и апел да под хитно нешто морамо да мењамо. У овом случају смо вратили у школу насилника који је овако практично победио систем образовања. Процедуралне грешке су вероватно направљене у брзини и под притиском јавности. Али да ово није дошло у јавност, никада се не би сазнало шта се тамо десило. – сматра Јанковић.