Učitelj ne pravi karijeru. U školu dolazi kao učitelj i iz nje izlazi u istom zvanju.
On je glumac – ali njegovi slušaoci i glumci mu ne aplaudiraju.
On je vajar – ali njegove skulpture niko ne vidi.
To je lekar – ali mu njegovi pacijenti retko zahvaljuju za lečenje i ne samo to: oni neće da se leče.
Pa gde da nađe snage za svakodnevno nadahnuće?
Ucitelj je za svako postovanje…!!! Mislim na ucitelja u pravom smislu rijeci! Prvo je Bog,pa roditelj,pa ucitelj! Takodje mislim i na roditelja u pravom smisliu rijeci! Ko postuje Boga,i roditelja,taj postuje i te kako, ,,ucitelja,,…!!! Pozdrav
Meni moji aplaudiraju kad im lepo procitam neki dobar tekst! Ja kao danima glumim da sam ljut jer su slabije nesto savladali, ili su bili nemirni, a oni mi aplaudiraju posle procitanog teksta! I cak traze da im citam jos jednom. A umeju da se dogovore pa se ucute kad treba da udjem u ucionicu, a ja ih onda pitam: Zasto ste mirni?
Bojim se, Slavice, da je malo onih kojih zaista Boga poštuju, a učitelje još manje, nezavisno jesu li pravi ili ne… Pored toga što je dobar učitelj i glumac, i reditelj, i scenarista, i klovn, i slikar, vajar, socijalni radnik i šta još sve ne … u zadnje vreme sve više postaje kanta za nagomilano smeće u dušama ogorčenih đačkih roditelja koji dolaze da to đubre istresu na učitelja zbog toga što se na bilo koji način usudio da nešto ukaže njihovom detetu, a da to nije po volji detetu, ili zato što dete nema ocene koje bi roditelj hteo da dete ima, ili jednostavno što od deteta traži da nešto da nauči, a roditelj smatra da to ne treba da uči… A što ne bi roditelj to radio, ako to čine svakodnevno mediji govoreći o prosvetnim radnicima kako su podmitljivi, pohlepni, lenji, nezainteresovani za svoj posao i suviše plaćeni u ova teška vremena… Ne kažem da nema loših učitelja i da je svaki loš učitelj opasan, mnogo opasniji od lošeg obućara, lošeg prodavca … ali ja ne pročita i ne ču nijedan prilog u medijima o onim dobrim i požrtvovanim učiteljima i nastavnicima koji svakoga dana uprkos svemu, dobro rade svoj odgovorni posao!
Dobrom učitelju kao i dobrom glumcu aplaudiraju, istina malo tiše ali ipak bruji to po gradu među roditeljima i učenicima.
A njegove „skulpture“ rastu, žene se i udaju, žive život sa njegovim „pečatom“ pa kako onda da ih ne vide?
Ako uspije ponešto izliječiti itekako su mu zahvalni, ali prava zahvalnost se čita u očima inih potrebitih tokom godina…
I upravo tu nalazi snagu da bude i ostane, popravlja sebe i druge.
A sve Bogu se moleći da ne pogriješi i ako i kada pogriješi da mu oprosti…
Ovde je rec o talentovanim uciteljima , sto ne znaci da su svi takvi , da se razumemo ….